Tako je malo potrebno za sreću

Koliko puta ste sebi rekli ovu rečenicu iz naslova?
Ja to često sebi govorim.

Ali, neki događaji oko mene mi upravo potvrđuju ovaj aksiom. Poslednji primer desio se pre nekoliko dana kada sam bio svedok bahatosti jednog vozača koji je divljačkom vožnjom povredio jedno mače. Sreća pa je mače samo povređeno, moglo je da izgubi život zbog kretena. Njegovo žalosno i bolno mjaukanje probudilo me je iz popoodnevne dremke, a neki slučajni prolaznici (ja ih ne bi nazvao ljudima, jer da bi bio čovek trebaš imati nečeg ljudskog u sebi) su nemo prolazili ne obazirući se na bolno majukanje.

Kada sam video o čemu se radi uzeo sam malo mače, i prvo pogledao da vidim o kakvoj povredi je reč. Srećom mališa se samo povredio bežeći pred naletom ludaka za volanom tako što je šapicu okrznuo o staklo polomljene flaše, a nije bila neka ozbiljnija povreda.
Oprao sam ranu, dezinfikovao alkoholom i umorao u zavoj. Mače me je gledalo uplašeno... Mislilo je da ću mu nauditi...

Otišao sam do frižidera, otvorio sardinu i pripremio ukusan obrok za malo mače... Nahranio sam mališu.

Strah iz njegovih okica je nestao, u njima se pojavio jak sjaj. Iz njih je sijala sreća.

Upravo sam dokazao aksiom sa početka teksta. Za sreću je tako malo potrebno. Ponekad je i jedna sardina dovoljna...

Mislite o tome...

Kako može neko da naudi ovako malenim stvorenjima???

Kuda idu vozovi u Srbiji???

Volim putovanja i volim da putujem, a na nekim kraćim destinacijama, da bih video lepe krajolike, volim da putujem vozom. Kada nekim ljudima spomenem da volim da putujem vozom, oni me samo pogledaju popreko i kažu da je to za njih sporo, da vozovi u Srbiji uvek kasne, te da je putovanje vozom samo za "tešku socijalu"...

Meni putovanje vozom na nekim malo kraćim destinacijama odgovara... Ali, poslednjih godina, vidim da se nešto čudno dešava sa državnim železnicama...

Da, u Srbiji vozovi uvek kasne, to je svima opšte poznato. Čak, mislim da bi svojevrstan brend Srbije upravo trebao biti srpski vozni red koji se nikada ne ispoštuje... 

A sada imamo i neke ukinute linije koje su mnogim ljudima, naročito iz seoskih sredina, predstavljale jedinu vezu sa gradom, pošto u mnogim opštinama ne funkcioniše redovan autobuski prevoz. Takvih primera ima u nekim opštinama na jugu Srbije. Kažu nadležni, to je privremena mera. 

Da sagledamo još neke činjenice, koje su zvanični podaci preuzeti sa sajta Železnica Srbije: 

Osnovna delatnost: prevoz putnika i robe, vuča vozova i održavanje vučnih jedinica, vozova i voznih sredstava, održavanje pruga i tehnički nadzor nad njima, nadzor nad drugim pružnim i staničnim objektima i postrojenjima, održavanje i izgradnja uređaja, postrojenja i instalacija i dr.

građevinska dužina mreže pruga 4.092 km elektrificirane pruge (25 kV, 50 Hz AC) 1724,10 km magistralne pruge 1.767,488 km industrijski koloseci 772,568 km širina koloseka 1.435 mm maksimalni uspon 27.41´ maksimalno osovinsko opterećenje 22,5 t vučna vozila 417 park putničkih kola 797 park teretnih vagona 7.528 broj zaposlenih radnika 18.651

Preduzeća čiji je osnivač Akcionarsko društvo "Železnice Srbije"

Red. br. Naziv Direktor Predsednik Upravnog odbora Adresa 1. Saobraćajni institut CIP d.o.o Beograd Milutin Ignjatović Beograd,ul.Nemanjina br. 6 2. Zavod za zravstvenu zaštitu radnika JP "Železnice Srbije" Dr Ljiljana Šević Beograd, ul.Savska br.23 3. Preduzeće za izgradnju železničkog čvora Beograd d.o.o Milutin Milošević Beograd, ul.Stijepana FIlipovića br.45 4. Društvo za prevenciju invalidnosti i radno osposobljavanje invalida rada "Zaštitna radionica" d.o.o.Beograd Živko Ignjatović Beograd, ul.Savska br.4 5. ŽIT - DP Železnički integralni transport Svetozar Milanović Beograd, Savski trg br.2 6. Društvo za kombinovani transoirt D.O.O."Srbijakombi" Moma Tunić Beograd, Nemanjinabr.6

A sada, nakon iznošenja ovih podataka. da postavim nekoliko pitanja:

1. Kada su već ukinuli linije, zašto te radnike i konduktere sa tih linija nisu poslali na prinudne odmore i tako uštedeli novac iz republičkog budžeta?

2. Kolika je plata zaposlenih u JP "Železnice Srbije"?

3. Zašto, na većini stanica nema i noćne prodaje karata već samo preko dana? 

4. Kako neko kome iskrsne putovanje da kupi kartu po ceni redovne vozne karte rano ujutro ili kasno uveče a da ne plati kaznu jer nije bio u mogućnosti da kupi kartu jer je šalter zatvoren?

5. Gde su finansijski izveštaji i da li se upravni odbor JP "Železnice Srbije" složio sa ukidanjem linija?

6. Kolika je plata generalnog direktora JP "Železnice Srbije"?

7. Kada će putnik biti ispoštovan od strane pojedinih šalterskih službenica i službenika koji nisu čuli za bon ton i misle da je to neki francuski parfem?

.... Još je tu mnogo pitanja, ali za sada neka bude ovoliko...

A pre neki dan najavljuju rekonstrukciju pojedinih deonica gde će vozovi da se kreću brzinom 200 km na sat

Da ne bude kao u pesmi 200 na sat pa u krivinu....

Neka se gospoda iz tog javnog preduzeća malo pozabave neispravnim rampama i nebezbednim pružnim prelazima.

Pa neka polako idu u budućnost, ne brzinom 200 na sat, već mnogo brže... To im ja od srca želim.... Toliko brzo, kao na ovoj slici dole... 

Dok čekamo svetlu budućnost srpskih železnica, možemo poput malog Ive da sami pravimo voz...

Putovanja oplemenjuju dušu... Daleki horizonti bude maštu u meni...

Od malena sam voleo da putujem, pa makar i na nekim kraćim destinacijama. Jednostavno, primetio sam da promena okruženja, ljudi i predela jako pozitivno utiče na mene. Pa čak i da odem do nekog susednog grada, lepo mi je  i gledam da iskoristim vreme da obiđem neka zanimljiva mesta i delove tog grada ili sela u kome boravim.

Ali, poslednjih godina, zbog manjka slobodnog vremena i mnogobrojnih obaveza, nisam u mogućnosti da često i na duže putujem... Ali opet, iskoristim neko popodne ili slobodan dan i odem do nekog obližnjeg izletišta. Sada ću vam navesti neka mesta koja sam posetio a koja bi vama preporučio:

1. Sremska Mitrovica - Sirmijum

Lep grad, dobra mesta za obilazak, šetnja pored Save... Nezaboravno i neprocenjivo... Spoj prošlosti i sadašnjosti na jednom mestu

2. Sarajevo

Grad pun tradicije, grad gde se susreću istok i zapad, nezaobilazna Baš čaršija....

3. Lazareva pećina

Biser turizma istočne Srbije... Ulaz u čarobni svet podzemnih figura...

4. Babin zub

Stara planina, potencijal turističke budućnosti Srbije. Domaća kuhinja, čist vazduh i dobra usluga, samo potvrđuje moj izbor...

5. Ečka

Jedan od, slobodno mogu reći, biser Vojvodine... Pitomi ljudi, lepa okolina i lepota različitosti... To je Ečka...

Ovo su prvih 5 destinacija kojih sam se, tokom pisanja ovog posta, setio i koje ću uvek rado posetiti. Kažu i stručnjaci da je za ljudsko mentalno zdravlje jako bitno da priušte sebi neko putovanje, bar jednom tokom godine. Različiti horizonti oplemenjuju dušu i telo, hrane naša sećanja i ostavljaju trag nas samih koji boravimo na tim mestima...

Ipak, bitno je znati kako da putujete, da se dobro informišete, raspitate i da putujete u društvu pravog partnera. :) Ipak je lepše kada imate da podelite lepotu putovanja i lepih predela sa nekim... Putujte i upoznajte nove predele....

Neka vam sledeća destinacija bude neka turistička agencija...

Ja znam moje planove: Prag, Beč, Bratislava, Budimpešta, Island, Finska... :) Zlatna jesen i čarobna bela zima su pred nama, vreme je za putovanja....

P.S. Ako imate neki predlog, ostavite ga u komentarima....

Piši lepe stvari, a da li koristiš ЋИРИЛИЦУ ili LATINICU, sasvim je nebitno...

Već nekoliko meseci pratim polemiku koja se odvija na raznim blogovima, radiju i televiziji o tome da treba čuvati naše pismo i da je ćirilica "ugrožena" u Srbiji.
Tu se obično jave predstavnici istinskih "patriJota" i "srBskih" nacionalista koji kažu da treba zabraniti latinicu i da je to katoličko, hrvatsko ili ne znam još čije pismo. A onda pređu na veličanje Ratka, Čiče i ostalih kvazi "patriJota", uz govor mržnje prema svakom ko nije njihove vere i nacije.

A tu se jave i predstavnici "domoljuba" i "dragovoljaca" iz domovinskog rata koji, sa druge strane, veličaju Thompsona, JadrankU (sa velikim U) Kosor i Antu (bilo Pavelića ili Gotovinu) koji pak brane ovo drugo "svoje" pismo i takođe puni mržnje prema svakom ko nije njihove vere i nacije.

Mudri i učeni ljudi darovali su pismo ljudima za lakšu komunikaciju, bolje sporazumevanje i razumevanje. Dakle, za plemenite stvari. Postoji puno jezika na svetu i puno pisama, a na njima je najlepša reč LJUBAV...

To je nešto što je u svkom jeziku, na svakom pismu, nešto što izaziva lepa osećanja. Postoji još reči koje u meni, ali ja mislim i u vama izazivaju lepa osećanja: SREĆA, RADOST, OSMEH, PLEMENITOST, HUMANOST....

Mogao bih još da nabrajam, ali već me aparat za filter kafu opominje da će uskoro biti gotova kafa. :)

Samo hoću još da dodam da treba pisati o lepim stvarima, o lepim mestima, treba širiti ljubav i sreću među ljudima, a da li pišemo ćirilicom ili latinicom, sasvim je nebitno. Bitna je namera i bitno je da to što pišete, pišete iz dubine svoje duše i da ste pri tom iskreni.

Jer dobro se dobrim vraća, a to dobro nam u današnjem svetu jako nedostaje.....

A za kraj ovog mog teksta, malo muzike iz nekih davnih, lepših vremena, u koje nas vraća meni draga i omiljena Ljilja Nikolovska i grupa "Magazin"....

Zloba je privilegija ograničenih ljudi

Često se u životu i privatnom i profesionalnom, srećem sa raznim ljudskim ćudima. Svako ima nešto svoje, svi smo na neki način različiti, ali primećujem da je u savremenom svetu najviše prisutan jedan zanimljiv fenomen. Da upotrebim sociološki termin: fenomen otuđenja. Ljudi, vodeći ubrzani tempo života sve manje imaju vremena za sebe, a da ne pričam za druge.

Ovde bi se osvrnuo na par osobina koje mi zaista smetaju kod nekih ljudi, a to su ZLOBA I ZAVIST.
U našem jeziku, oba naziva za ove osobine počinju na slovo Z... Nije ovo slovo "ni krivo ni dužno" što imenice za ove osobinje počinju sa njim...

Bezbroj puta sam se susretao sa zlobnim i zavidnim osobama. Neke od njih su me samo omalovažavale, pokušavajući da sebe uzdignu pred drugima. Ali, se na kraju, u većini slučajeva, dešavalo da ne postignu svoj cilj. Imao sam ja i još puno drugih doživljaja. Tu su bile razne prozivke, ogovaranja, olajavanja, ismejavanja, ali sam ja to stoički podnosio i nisam reagovao na prvu loptu.

Kada se osvrnem iza sebe i pogledam gde su danas te osobe, zaista mi dođe da ih sažaljevam, ali neću da se hranim ničijom nesrećom. Pre ću takvim osobama pružiti ruku pomirenja i preći preko svega, a možda im čak i pomoći.

Oprostiću, ali ne i zaboraviti.

Svakako, na greškama se uči i svaka greška predstavlja važnu lekciju na životnom putu. Većina takvih ljudi ima sužen nivo svesti, nedovoljnu moć rasuđivanja, ograničene poglede na svet. Jedna moja prijateljica bi čak rekla da su to glupi ljudi.

Ja to ovde neću reći, već ću prepustiti to vama, dragi čitaoci, da se malo prisetite nekih svojih situacija sa zlobnim ljudima, i da sami donesete zaključak...

Ipak, smatram da je vreme za otvoren um, i široke poglede na svet oko nas...

Jer, svet je naš i neka nas pozitivne misli vode na lepa mesta i neka nam na put sudbine dovedu dobre ljude... A oni drugi, neka idu tamo gde im je mesto...

U zaborav....

Paket zaboravljene ljubavi...

Kao i svakog radnog dana, kući me je dočekao čaj oko pola 5 (da se ne pravim baš Englez). Pošto u to vreme uvek stignem kući pogledam rezultat svog dnevnog rada, a to su Vesti na lokalnoj TV. I tako svaki dan... Čovek bi rekao čista monotonija. Međutim, to popodne nešto je pretilo da poremeti bioritam mojih životnih taktova. 

Nakon čaja, tog junskog popodneva, čuh zvuk zvonjave interfona. Fina melodija da poremeti dotadašnji monotoni svakodnevni mir. 

- Izvinite, imam pošiljku za Vas, reče mi već pomalo umornim glasom kurir iz City expressa. Pošto sam po prirodi pomalo zaboravan počeh da prebiram po sećanju šta sam to naručio iz mnogih kataloga koji su mi nemilice stizali na kućnu adresu. Pustih ga unutra.

- Imate paket iz Beograda.

- Koliko to košta?- pitah, već se pripremajući da izvadim novac iz novčanika. 

-Račun je regulisan. potpišite ovde. - odgovori dostavljač naručenih, a u mom slučaju izgubljenih ili zaboravljenih paketa.

Začudo, nije me vukla znatiželja da odmah otvorim paket. Verovatno zato što sa ili bio toliko zbunjen ... ili uplašen... ili jedno i drugo. Međutim, nakon pola sata počela je u meni raditi znatiželja. Ona radoznalost, zbog koga i radim posao novinara, počela je u meni da ključa. 

Uzeh hitro skalpel sa radnog stola koji je postao već sastavni rekvizit pored olovaka i beležnica. 

Prilikom otvaranja primetih neke uredno spakovane i popisane predmete. Magnet za frižider u obliku slova I, još jedan magnet u obliku Vodolije, horoskopskog znaka, ručnog sata, knjige čiji naslov i autor su najmanje bitni za ovu priču... Sve te stvari su mi se činile poznatim, ali znam da nisu bile namenjene meni... 

Počeh da prebiram po sećanju... 

Vodolija, slovo I, knjiga, Šolja za čaj... Da to nisu bile stvari koje sam ja sebi naručio... Odjednom se sećanje zaustavi na 2007. Da to su stvari iz perioda zaboravljene ljubavi. To su stvari koje su nas bar pogledom ili dodirom i sećanjem nas vezivale... Iako se ljubav ugasila... Da, to je taj paket, paket zaboravljene ljubavi.

Odjednom prostor oko mene počeo je da se pretvara u zvuke i mirise sećanja te zime 2006/2007. Čak se i miris te moka kafe iz kafea "Grinet" kod Beograđanke počeo osećati u mojoj sobi... U paketu zaboravljene ljubavi beče i salveta koja je umrljana moka kafom na kojoj je pisao moj tadašnji broj mobilnog telefona... Čitav inventar tog dela mog života. 

Pitanja u glavi počela su da se roje. Zašto sada?

Da li postoji neki razlog? 

U čemu je stvar?

kako da stupim u kontakt sa tom osobom?

Zaboravljena ljubav, odjednom, opet postaje deo mog života, a do pre samo nekoliko trenutaka ta osoba bila je sastvani deo zaborava u nekom ćoravom sokaku moga zaborava....

Odlučih da stvari isteram na čistinu i da ovim redovima objasnim i sebi ali i mom razumu o čemu se radi....

NASTAVAK SLEDI....

Odlomak iz mog prvog romana: Paket zaboravljene ljubavi

Eto mene opet... :)))

Dugo nisam bio ovde, ali opet reših da se u buduće više bavim svojim blogom i da na njemu postavljam svoje osvrte, tekstove i neke stvari koje su mi zanimljive. Zato, očekujte dosta novina :)

Pozdrav,

vaš Predrag Ivković

PEDJAMEDIA