#NovaEnergija – jedinstveni doživljaj novih saznanja

Najbolji 1. Maj ikada!!!

Privukao me je taj slogan. Mislio sam da je ovo još jedna konferencija na kojoj ću ja (kao neki štreber) pratiti predavanja, a drugi za to vreme uživati u pratećim sadržajima i opuštanju u spa tretmanima….

Ali, poslovne obaveze su me “prikovale” za grad u kome živim i radim i bio sam prinuđen da radim za 1. Maj. Međutim, prijavio sam se i rešio da budem tamo preko vikenda, a da ostatak konferencije propratim putem video streaminga. I odmah me je prijatno iznenadio HD YouTube streaming koji je pružao uživanje i osećaj kao da se stvarno nalazim u velikoj sali hotela Anđela.

Oduševio me je panel “Digitalni marketing u eri analognih "decision makera". Konkretni i egzaktni primeri i saveti kako dalje u još neistraženu oblast digitalnog marketinga u Srbiji.

Popodnevni panel o startapu u Srbiji mi je dao neke ideje i smernice, jer sam i ja pred velikim korakom pokretanja sopstvenog biznisa.

U petak sam, preko streama, pratio panel “Small Is Big: Portali koji su postigli uspeh - izvan velikih medijskih kuća”. Nije lako postići otvoriti neki internet postal i pri tom postići veliku posećenost i čitanost. Učesnici na panelu su verno preneli svoja iskustva, dali korisne savete i smernice za neke ljude koji žele da otvore svoj internet portal.

I osvanula je subota, dan kada sam se uputio ka Kopaoniku, da lično propratim bar deo ove sjajne konferencije. Prisustvovao  sam sjajnoj prezentaciji inovatora Komlena Lalovića koji je predstavio svoj patent uređajaza biometrijsku identifikaciju roditeljstva – materinstva. Uređaj koji teba da dobije podršku i da se nađe u svakom porodilištu  na svetu. Iako je inovator koji treba da zasluži svetsku slavu, Komlen je pre svega običan, srdačan i profesionalan gospodin koji će uvek, ja se nadam, imati podršku dobrih ljudi u Srbiji.

Usledio je  panel u kome su učestvovali moji Borani Vladimir Stanković  Deda Bor i Miloš Petrović. Učesnici panela “Mission (Im)Possible: Živeti od bloga i e-prodaje” pokazali su i dokazali da se od blogovanja može lepo zaraditi, samo ako si uporan i ako iskreno i vredno radiš na sadržaju i promociji svog bloga.

Sve u svemu, ekonomija i bogatstvo znanja može da pokrene zemlju poput Srbije. To se može zaključiti nakon ove sjajne konferencije. Nisam odoleo da napravim i jedan lep prilog sa ovog događaja, pa vam isti prikazujem ispod ovog teksta.

Hvala organizatorima, njihovom timu i svima koji su mi ulepšali boravak na Kopaoniku. Vidimo se uskoro, budite sigurni u to. Da se napunimo novom i boljom energijom.

Otišao je čovek, ostale su pesme....

Tužan dan za dobre ljude. Celom bivšom Jugom odjeknula je tužna vest o smrti poznatog pevača i kantautora Kemala Montena. Širom bivše domovine pevale su se njegove pesme. Sa gramofona, kasetofona, CD plejera generacije su slušale emocije iskrene duše stakane u pesmama... "Nije htjela", "Cvete bili iz Đardina", "Sarajevo, ljubavi moja", "Dušo moja", "Daleko", "Dunje i kolači"....
Duša, ljubav, cveće, jedna noć u decembru... Emocije se samo množe, pesme ostaju da žive, dok je sećanja na neke divne, lepe dane...
Voleo je Jugoslaviju. Za njega je Juga bila najlepša zemlja. Te emocije najbolje je iskazao kroz pesmu "Zemljo moja", koju je napisao.
Njegova Branka, sa kojom se oženio 1970. godine, bila mu je inspiracija za mnoge pesme. Doživeo je i živeo pravu i iskrenu ljubav supruge i njegove dvoje dece. Poslednjih godina života borio se sa opakom bolešću, dijabetesom.
Na žalost, na taj dan, 21.01.2015. preselio se u u neki bolji, lepši svet. Otišao je, a pesme su ostale. Njegove pesme, koje večno žive. Večno će se pamtiti i njegovo prijateljstvo sa pokojnim Tomom Zdravkovićem.
... Pesme moje, pesme moje, ni za šta me ne krivite, ostanite s' drugovima i za mene živite....

U decembru 2011. održao je koncert u Boru. Imao sam privilegiju i čast da napravim intervju sa njim.
Ovde postavljam emisiju "Iskreno i lično" sa legendarnim Kemom... Da se pamti...
Na ovom linku možete pogledati emisiju Iskreno i lično sa Kemalom Montenom...


Iskreno i lično - Kemal Monteno by pedjamedia

Srce, želje i nadanja...

Odlazi stara, a dolazi nova. Godina.

Tokom 2014. bilo je puno događaja. Bilo je suza, smeha, dobrote, pakosti, ljubavi, mržnje. Nekako nas i priroda iskušavala. Valjda joj je dosadilo da je tako, bez imalo svesti i savesti, uništavamo, pa je rešila da nas bar opomene da to ne činimo više. Ali, nekima i te opomene ne vrede.

Neko je ćutao, neko glasno pričao, neko u sebi zadržavao, a neko je pisao. Ima i onih koji su pevali. Nekako mi se čini da neki godinama pevaju istu pesmu, a da ne vide da je ta pesma ljudima dosadila.

Lepe stvari iz 2014. godine ću pamtiti. Istina, poslovne obaveze su mi ograničavale priliku za putovanja, ali i u godini na izmaku bilo je destinacija koje sam obilazio. Upoznao sam nekoliko sjajnih ljudi. Ovu godinu ću pamtiti i po početku jednog prijateljstva sa sjajnom osobom koja ima svoje JA i koja, kao i svaki Blizanac u horoskopu, zna kako treba i šta treba raditi i kako napredovati u karijeri.

Ovu godinu ću pamtiti i po lepom ostrvu Tasos, ali i po tome da sam pomagao onima kojima je pomoć bila najpotrebnija, tokom poplava.

U 2015. godini želim da obiđem što više destinacija, da posetim ljude kojima obećavam odavno da ću doći kod njih i da i dalje napredujem u karijeri. Nova godina biće prekretnica za mene u mnogim oblastima. Planovi su tu, geografske karte su tu, neki načelni dogovori napravljeni još u ovoj, staroj, godini.

Želim svima vama koji čitate ove moje misli, da vam 2015. godina bude godina zdravlja, sreće, osmeha, pogleda, nežnih dodira i uzvraćene ljubavi. Svima želim to što želim i sebi.

Samo neka nada ostane u ljudima. I želja da ispune svoje ciljeve. I ništa više...

SREĆNA NOVA 2015. GODINA!!!

Počnite pesmom i ovu 2015.

Sećanje na Jugoslaviju

Da, danas je dan Jugoslavije, zemlje koje više nema. Nekada su pioniri oblačili kape i marame, zaklinjući se drugu Titu, predsedniku koga su na sve četiri strane sveta uvažavali.
Na ovaj dan se pravio praznični ručak, a hiljade svinja su pretvarane u čvarke, kobasice i druge delikatese. Svečani dan, koji je najavljivao kraj tekuće i pripreme za doček nove, bolje godine...

Kažu, bili smo zemlja iza gvozdene zavese, ali nam ništa nije falilo.
Živeli smo u zemlji koja je imala Vegetu, Franckovu kavu, Fant začine, Di-go kvasac, Cedevitu, delikatese od Gavrilovića, Yuhor gotova jela, crvene kisoke u kojima smo kupovali kifle sa viršlom, prelivene senfom. To je bio ukus koji se pamti i koga više nema.
Domaćice su učile prve kulinarske korake iz velikog i malog kuvara, a u mnogim domovima i danas se čuvaju knjižice sa Vegetinim receptima i kutije od kafe i Vegete služe za odlaganje nekih drugih namirnica...

Da, bili smo komunistička zemlja, ali uvek u toku sa muzičkim svetskim trendovima. Prvenstveno, zahvaljujući "Jugoton" pločama i kazetama. One su donosile nove, aktuelne zvukove svetskog i domaćeg mejnstrim pop-rok pravca. I to "pucketanje" ploče na gramofonu i danas pamtim i ponekad, uključim gramofon i slušam hitove iz velike Juge. Jer se svi sećamo reklame "Nova ploča, nova ploča"...

Ipak, nijedan Dan republike, niti doček nove godine nije mogao da se zamisli bez TV šoua Lepe Brene i njenog pratećeg orkestra "Slatki greh". Sex simbol osamdesetih, rado viđena ličnost u mnogim ormanima i na zidovima automenahičarskih radnji, žena institucija. Lepa Brena je pokušala da popuni prazninu koja je nastala nakon smrti druga Josipa Broza Tita. Bila je Brena "nacionale", voleli su je svi "od Vardara pa do Triglava", a ne samo Jugosloveni, već i Bugari, Rumuni, Albanci... Ona je pevala Jugoslaviji, volela Jugoslaviju i Jugoslavija je nju volela...

Jugoslavija je imala jaku privredu, razvijenu proizvodnu industriju. Proizvodili su se kvalitetni televizori, kuhinjski aparati, bela tehnika. Slovenačka firma "Gorenje" proizvela je davne 1964. godine veš mašinu koja i dan danas radi u mnogim domovima. Dok ove današnje mašine za pranje rublja jedva da potraju 5 godina....

Sa malih  i velikih ekrana su nas uveseljavali Čkalja, Mija, Mića i Aćim. Važne vesti iz zemlje i sveta donosili su u naše domove Mića Orlović, Draga Jonaš, Dušanka Kalanj, a uveseljavali nas u nedeljnom popdnevu Dunja Lango, Minimaks, Saša Zelepugin i Oliver Mlakar. Osamdesete je obeležila serija koja je pratila zgode i nezgode porodica Popadić, Lukšić, Ciganović... "Bolji život" je dosta asocirao na potrebe ljudi u tadašnjoj Jugi, izmorenih raznim stabilizacijama i devalvacijama. Nedeljom ih je čekao "Bolji život", pa su bar tih sat vremena mogli da zaborave na "svakdnevicu jedne naše porodice", kako su najavljivali radio seriju "Jovanovići" na Radio Beogradu. Par nedelja nakon emitovanja poslednje epizode serije  "Bolji život", nestala je velika Juga... Slučajnost? Ili ne?

Da, ta naša čudesna Jugoslavija. Sa toliko prirodnih lepota, planina, jezera, prelepog Jadranskog mora.... Deca su učilao njoj iz raznih knjiga i enciklopedija. Bila je to zemlja izobilja, sreće i nadanja.

Onda je sve to nestalo. Ali ratovi nisu mogli da izbrišu sećanje na lepotu jednog doba, život socijalističkog izobilja i nisu mogli da ugase nadu da ćemo opet živeti srećno i ponovo zajedno.... U nekoj novoj Evropi....

Za kraj, pesma uz koju i ja, ponekad, zaplačem i zbog koje se naježim.... Sećajte se Jugoslavije. Nek nam živi sećanje na nju!

Devojka sa smaragdnog ostrva

Građani Srbije vole da letuju u Grčkoj. Prema statistikama i ovog leta Grčka je bila destinacija broj jedan kada je u pitanju prosečan srpski turista. Najtraženije destinacije u Grčkoj su, po tradiciji, Olimpska regija, poluostrvo Halkidiki, a sve više naših ljudi odlučuje se za letovanje na nekom od mnogobrojnih prelepih grčkih ostrva.

Moj izbor ovog leta bilo je ostrvo Tasos. Lepote plaža, šuma, tradicije i morskih dubina sam samo delimično upoznao. Ostalo ću, nadam se, obići narednih godina. O mojim utiscima sa Tasosa više u narednom postu.

Na ovom lepom ostrvu sam upoznao Anu Nikolić, poznatiju kao Nikana. Devojka poreklom iz Vladičinog Hana, godinama prisutna na smaragdnom ostrvu.
Ana, sa svojim timom, već nekoliko godina uspešno promoviše turističku, gastronomsku i šoping ponudu Tasosa, kroz svoj blog, a sada i sajt NIKANA.GR.
Počela je slučajno, došavši kao turistkinja na ovo ostrvo pre desetak godina. Čim je ugledala ovo ostrvo, znala je da će se  tu ponovo vratiti. Tako je i bilo.
Godinu dana nakon prvog dolaska, ponovo je došla, ali ovoga puta kao predstavnica jedne turističke agencije iz Beograda. Došla i ostala.
Profesionalno se turizmom bavi sedam godina, a od pre četiri godine drži agenciju u centru Potosa, na južnom delu Tasosa. U ovoj agenciji svi zainteresovani mogu dobiti sve potrebne informacije vezane za Tasos, mogu rezervisati i pronaći adekvatan smeštaj, a svako ko preko ove agencije pronađe smeštaj na Tasosu, ima mogućnost da iskoristi kartice za popust u prodavnicama tradicionalnih proizvoda, kafeima, tavernama i popuste na ukusne girose. Verujte, isplati se.
Pored Ane, u ovoj agenciji rade i sjajne devojke Ana Kostić, Iva Milić i Nataša Milojević, koje sam imao priliku da upoznam.

Srdačan pristup, ljubaznost i lepota komunikacije. Sve su to odlike savršenog pristupa u ovoj agenciji.
Ovo nije PR tekst.
Ovo je samo moj utisak o Ani Nikolić i njenoj sjajnoj ekipi.
Sezona je završena. Ana polako sređuje utiske od ove sezone i priprema narednu. Od leta 2015. u ponudi će biti Kavala i Sitonija, tj. drugi prst Halkidikija.

Do tada, tu su fotografije da nas sećaju.

Do naredne godine, kada će nas Ana, devojka sa smaragdnog ostrva, i njen tim ponovo voditi u sve tajne prelepih destinacija na obali Egejskog mora.

P.S. Kliknite na sajt NIKANA.GR ... Možda vas, već sada, tamo čeka neka lepa ponuda...

I na kraju, par kadrova iz ove agencije... (u pitanju je "sirov materijal")

A i reportaža sa Tasosa je u pripremi... :)