Mir i dobro među ljudima

Došli su nam praznici. Doba godine gde se poklanja, gde se upućuju najlepše čestitke i žele najlepše želje. U to doba svi ratni sukobi, sve svađe utihnu, mnogi ljudi praštaju drugim ljudima, prisutna su pomirenja, izvinjenja.

Živimo u zaista turbulentnom vremenu, otuđeni jedni od drugih, puni negativne energije i gorčine, zavisti, mržnje i podlosti. Zaboravilo se na praštanje, ljubav, teško se dolazi do pomirenja, pravog rešenja, mira i dobra.

Gde smo to krenuli? Zašto smo zaboravili na prave vrednosti?

U skladu sa nekom magijom praznika, trebamo se okrenuti jedni drugima. Trebamo doneti odluku da od ovih praznika uputimo lepe reči, pozitivnu energiju, pozitivne misli, da se pomirimo sa onima sa kojima smo se posvađali, da budemo svesni činjenice da je ovaj život kratak i da ne trebamo da ga koristimo za mržnju, zavist i sve ostale negativnosti koje prate život savremenog čoveka.

Podvucite crtu, dajte svojoj pozitivnoj strani šansu i znajte da će vam se to sigurno jednog dana vratiti dobrim. To je jednostavno tako, po nekom nepisanom zakonu prirode. Jing i jang. Crno i belo.

Ovu poruku sam uputio ne samo vernicima raznih crkava i verskih zajednica, već i ateistima.

Vreme je da počnemo pozitivne promene, da donesemo odluku da budemo ljudi. Nije to tako teško. Samo je potrbno zaviriti u svoje misli, osećanja, nadanja i shvatanja. Donesite odluku danas, da bi imali šansu da u dobroti, miru i praštanju uživate sutra. Ništa vas ne košta, traje delić sekunde, ali puno vredi. Verujte mi... Niko nije savršen, pa ni mi sami. Imajte to u vidu i neka su vam sretni praznici i Nova 2012. godina, od koje svi puno očekujemo. Načinimo bar naš život mirnim, pa će samim tim i naša okolina, pa i planeta biti lepo mesto za život

S R E Ć N I  P R A Z N I C I

Dolaze praznici

Evo, sat po sat, dan po dan, nedelja po nedelja, mesec po mesec, polako dođe kraj i ove 2011. godine. Nekome je ona bila dobra, nekome prosečna, a neko bi pak želeo da se ovakva godina nikada više ne ponovi.
Svi svode neke bilanse, podvlače crtu, sravnjavaju račune i prave generalni utisak o raznim aspektima života, a pre svega finansijama.

Ipak, kada dođe poslednji mesec u godini, mene zahvati neka praznična euforija. U centru moje pažnje nađu se Božićne dekoracije, planovi za ukrašavanje kuće, kupovina poklona dragim i posebnim osobama u mom životu. Ovo poslednje neće ove godine biti baš lako, jer je ova kriza istanjila moj budžet za poklone.
Svakako, živimo u potrošačkom društvu i svi trgovci koriste praznike da privlačnim popustima zarade još koji dinar.

Pre nekoliko dana bio sam u Beogradu i posetio tržni centar "Ušće" koji ovih pretprazničnih dana izgleda kao ispostava Deda Mrazove radionice sa Severnog pola. To se svakako može videti iz priloženih fotografija...

Sve je to lepo, izgleda očaravajuće, ali da li je to zapravo cilj ovih praznika???

Ne, svakako nije. Cilj ovih praznika je da budete uz drage ljude, poklonite ljubav, poklonite pažnju i da se potrudite da te dane tim ljudima učinite magičnim i čarobnim. Zato služe ovi dani. Ali, takvi trebate biti svih 365 dana u godini. Praznici su samo tu da možda okrenete novi list, da prestanete sa lošim navikama, da pružite ruku pomirenja nekim ljudima, da završite neke započete poslove ili započnete nove. To je zapravo čar praznika i prava magija.
A koji ćete poklon odabrati, to svakako nije bitno. Ne treba potencirati skupe poklone. Ponekad mali znak pažnje ili neki ne tako skup poklon može da postigne bolji efekat od nekog ekstravagantnog i preskupog šljaštećeg dara. Danas ambalaža prodaje proizvod, pa se često dešava da je spolja gladac, a unutra jadac. Najlepši su pokloni kojima izražavate sopstvenu kretivnost, date svojoj mašti na volju, a u sve to utkate ljuvac prema osobi kojoj darujete poklon.

Ja polako idem da ukrasim ostatak stana. Ovaj post je nastao u pauzi između ukrašavanja moje i dnevne sobe. Ukrasi su tu, jelka je tu, idem ja a Vi mislite malo o ovim mojim rečima... I da, javljam Vam se ponovo uoči Božića... :)))))

Evropa je cilj, a prepreke će jednog dana biti samo ružna prošlost

Evropa je rekla svoje. Još nismo zaslužili status kandidata.
Pojedini domaći političari su podneli ostavke, opozicija traži prekid evropskih integracija, vladajuće stranke kažu da ne smemo odustati od evropskog puta Srbije. A narod zbunjeno gleda. Sve više je evroskeptika, čak i otvorenih protivnika EU. Mnogi u Srbiji sa podsmehom posmatraju krizu u evrozoni i neslaganja koja su prisutna  u vrhu EU u Briselu.

Sve to rade nesvesni činjenice da je ta ista Evropska unija koju toliko pljuju i blate i kojoj se podsmevaju uložila u Srbiju oko 2,2 miliona evra. Ako gledamo po glavi stanovnika, EU je uložila oko 330 evra po glavi stanovnika, što je, mora se priznati, pristojna suma.

U tu sumu su ušli energenti koji su stigli da se ne bi posmrzavali tokom zime 2000/2001. i 2001/2002. Zatim su tu radovi na mnogim školama, ustanovama kulture, vrtićima, viskoškolskim ustanovama. Tu su i programi iz oblasti zdravstva i socijalne zaštite, zaštite ljudskih prava. Pomenuću i programe posvećene socijalno ugroženim građanima, izbeglim i raseljenim licima.

Mislim da su i ti koji su protivnici EU integracija bar jednom koristili pomoć EU fondova i EU institucija.
Zato dame i gospodo, pre nego što i dalje budete slepi kod očiju i pljuvali po EU, setite se one narodne: Ne pljuj u bunar iz kojeg si vode pio, jer ćeš opet žedan proći pored tog bunara.

Treba poštovati civilizaciju kontinenta kome i geografski pripadamo. Ne gledajte u prošlost. Pogledajte u budućnost. Ja mislim da nema dobre budućnosti bez EU. Nadam se da ćete imati ovo u vidu.

Pre nego što nešto kažete i komentarišete, informišite se o činjenicama. Ja ću za početak dati nekoliko linkova putem kojih se možete informisati šta je to zapravo EU i šta ona znači Srbiji.

Kancelarija za evropske integracije: http://www.seio.gov.rs
Evropska unija: http://www.europa.eu
Evropska komisija: http://ec.europa.eu/index_en.htm
Govorite evropski: http://www.govev.rs

Volite sigurno. I ljudi sa HIV-om su ljudi !!!

I ove godine je 1. decembar, svetski dan borbe protiv side, obeležen nizom akcija raznih organizacija. Uveliko se već godinama radi na edukaciji i na promociji sigurnog ponašanja.

Zaista, radeći svoj posao, imao sam prilike da susretnem i da radim intervjue sa ljudima koji su HIV pozitivni i da čujem njihove ispovesti.

Uglavnom su to ljudi povučeni u sebe suočeni sa prezirom okoline, izbegavanjem, osudom njihovog života.
U ljudima postoji puno predrasuda i stereotipa o ljudima koji su zaraženi HIV-om. Dešavaju se stvari koje su uvreda i sramota za normalnog čoveka u normalnom svetu. Ai sve je to uzrok neinformisanosti, neupućenosti u to šta je zapravo sida.

Sindrom stečene imunodeficijencije (SIDA, AIDS) je klinička slika infekcije koju izaziva virus humane imunodeficijencije, poznatiji kao HIV virus. Ovaj virus napada ćelije imunog sistema organizma, što je prouzrokovano slabljenjem imuniteta. HIV se prenosi nezaštićenim seksualnim kontaktom, kontaktom sa zaraženom krvlju i sa majke na dete. Svaki drugi oblik kontakta poput rukovanja, poljupca ili razgovora NE MOŽE PRENETI HIV VIRUS.

E, upravo nepoznavanje ove poslednje iznete činjenice uzrokuje da neki ljudi osuđuju, izbegavaju ili anatemišu  HIV pozitivne osobe. Te osobe mogu biti naši prijatelji, rođaci, vama drage osobe. Informišite se o toj bolesti, imajte razumevanja prema obolelima, i ako ste zdravi koristite zaštitu.

Ljubav je nešto najlepše na svetu, nešto što uzvišuje i um i telo. Vodite ljubav sigurno i bićete berbrižni. Time čuvate i sebe, ali i Vašeg partnera ili Vašu partnerku.

VOLITE SE I BUDITE SIGURNI U SVOJU LJUBAV

KORISTITE KONDOM


A evo i uputstva za "upotrebu" ( za one, nadam se, malobrojne, koji ne znaju )

.
Ljudima sa HIV-om nije potrebna podrška samo 1. decembra. Pogledajte naredni video. Pozdrav do narednog teksta

A ja zezam krizu....

Eto, ova zima nikako da počne. Sunce se ne da. Sija i dalje i pokazuje da moramo biti svesni njegove snage. Uveliko sam počeo da se pripremam za predstojeće praznike. Znam da oni donose dodatno pražnjenje novčanika i novi udar na kućni budžet, ali to je ipak jače od mene.

Poslednjih meseci se dosta prebrojavam. Platim jedan račun, platim drugi račun, i često se premišljam kako do naredne plate. Čekove nemam, karticu imam, ali onu debitnu. Ostaje mi samo da kao "Žuća račundžija" uzmem digitron u ruke i počnem voditi računa o svojoj ekonomiji. Saberi, oduzmi, opet sam na nekoj nuli, Pozitivnoj, doduše. Ali, nula je nula.

Gledam neke ljude koji imaju znatno manji kućni budžet od mog, pa nekako preživljavaju. Verovatno smo se kolektivno, kao nacija, izdresirali devedesetih, kada smo i hleb dobijali na kupone i kada su redovi za ulje, šećer i cigarete bili svakodnevica. Srećom, pa sam odavno ostavio cigarete, pa nemam više tih izdataka i tih, slobodno mogu reći, nepotrebnih i štetnih troškova.

Političari pričaju o još jednom udaru krize, ali sve nas je kriza odavno pogodiila, pa ovo nije drugi već 102. udar krize. Zato, mogu sa sigurnošću reći da smo jedni od retkih koji su stekli odbrambeni antikrizni mehanizam. Sećam se čuvenih embargo kolača, domaćih čokolada i raznih domaćih djakonija koje su bile izum domaćica u to teško vreme.

U nekim vestima kažu da je i velika nestašica struje zbog velikih suša, pa smo prinuđeni da uvozimo struju. Čak kažu da će, ukoliko, u toku najhladnijih zimskih dana, bude velika potrošnja biti prinuđeni da krenu sa restrikcijama struje.

I to smo imali devedesetih. Četiri sata ima struje, a četiri nema. Tada smo uz sveću igrali karte, Monopol, Riziko, imali smo plinski rešo na kome smo kuvali kafu i čaj ili pržili jaja. I preživeli smo...

Naši ljudi su stekli krizni imunitet. Mi od početka zezamo krizu. I u skladu sa tim i ja zezam krizu i ne dopuštam da ona mene zeza. Spremio sam plinski rešo, izvukao stare recepte đakonija iz doba embarga, kupio neke zalihe osnovnih namirnica, kupio bele sveće... i jednostavno se pripremio i za praznike i za krizu.

Samo neznam kako će naši lovatori da se naviknu na krizu ili na nestašicu kada padnu na dno. Oni sada žive bezbrižno, nije ih briga za one koji nemaju. Ja ću ih tada pitati kako im je kada su imali a sada nemaju. Mene tada neće biti briga što oni nemaju. Nimalo... Možda će to biti briga nekoga od Vas, ali to je ipak vaša stvar...

Svedoci čudnih bića

Nekih 10-ak dana nisam bio aktivan na ovom blogu, jer mi mnogobrojne poslovne obaveze to nisu dozvoljavale. Sada se ponovo javljam, jer mi je "materijal" za ovu temu dalo nekoliko osoba.

Naime, pre dva meseca mediji, kako oni pisani, tako i elektronski, bili su puni tekstova i priloga o "letećoj utvari mlade neveste" na putu Bor-Zaječar preko Nikoličeva. Neki su u tome videli mogućnost dobre novinarske ili SF priče, a pak oni drugi su videli mogućnost da od toga naprave veoma zanimljivu i nadasve isplativu turističku mogućnost.

Elem, već nekoliko dana neki ljudi mi se javljaju sa pričom o nekoj utvari koja hoda na starom putu prema selu Zlot. Zanimljivo je da te osobe, koje su mi to ispričale ne poznaju jedna drugu, ali im se priče u većini slučajeva slažu. Naime, po njihovim rečima, svake godine u Novembru, između verskih praznika Mitrovdana i  Aranđelovdana na tom putu u ranim jutarnjim satima može se videti providna utvara koja, prema rečima tih osoba, je pola čovek pola životinja.

Jedna osoba mi je čak i ispričala da misli da je to Mjazonopće, neka vrsta mitskog bića koja se često pojavljuje u ovim krajevima.

Svakako, priče su im bile baš uverljive. U očima im se video strah i zabrinutost. Počeo sam da istražujem da li je to i koliko istina, u stvari zašto je ovaj kraj Srbije generalno tako mističan i toliko pun nekih "utvara" koje se vide i tokom dana, a najviše u doba mrkle noći.

Mnogi ljudi kažu da su to "bapske priče". Sećam se, jednom, baka mi je pričala da su ljudi najviše viđali utvare, vampire i duhove u doba godine kada se potapala konoplja i kada su isparenja konoplje (koja je poznata kao biljka koja ima opijate u sebi) uticala na čoveka opijajuće, pa su se ljudima, u to doba kada nije bilo interneta i kompjutera, priviđale razne stvari.

Verovanja u onostrana bića su jako raširena u svim narodima sveta. Niko se, na primer, neće usuditi da prođe noću kroz groblje, jer uvek postoji neki strah da iz nekog groba ne iskoči vampir.

Duhovi, vampiri, osenje, vile, veštice i ostala bića, možda su negde tu. Ja ih nisam sreo, a ako ste ih vi sreli, podelite u komentarima taj vaš doživljaj.

A na kraju, ko ne veruje, može se dobro zabaviti. A ko veruje, neka kaže kako se odbraniti od tih bića.

Nešto tamo negde postoji.....

Noć veštica na domaći način

Večeras je Noć veštica. Iako mnogi smatraju da je to izmišljotina dekadentnog zapada, ili katolički praznik, to je pre svega dobar način za zaradu proizvođača slatkiša i kreatora maski. 


Inače, reč “Halloween” vuče poreklo iz engleskog izraza “All Hollows Eve”, noći uoči prvonovembarskog katoličkog verskog praznika “Dan Svih Svetih”. 


U petom veku pre nove ere, u keltskoj Irskoj leto se zvanično završavalo 31-og oktobra, i tada se slavio  praznik koji je bio poznat pod nazivom Samhain, tj, keltska nova godina. Legenda tvrdi da se na taj dan okupljaju duhovi sviju umrlih tokom prethodne godine, i da traže tela koja bi mogli nastanjivati tokom iduće godine. Kelti su verovali da je duhovima to jedini način da nastave zagrobni život i da, samo u toj noći, prirodni zakoni vremena i prostora nakratko posustaju, dopuštajući svetu mrtvih da se izmeša sa svetom živih.


Ipak, živi ljudi nisu baš bili oduševljeni idejom da im tela poseduju mrtvaci. Zato bi u noći 31-og oktobra gasili sve vatre, u nameri da kuće učine hladnim i negostoljubivim, maskirali se i glasno paradirali komšilukom, ne bi li tako odvratili duhove od namere da zaposednu živa tela.


I od tada potiče tradicija "proslave" ovog praznika.


I kod nas se poslednjih godina dosta obeležava ovaj praznik. Deca crtaju razne crteže, prave se svetleće maske od bundeva i organizuju se razni maskenbali.

Ipak, ako se osvrnem na neke ljude i pojave. moram da priznam da posmatrajući njihove moralne i druge nakazne vrednosti, ne bi me čudilo da i mi Srbijanci, uvedemo po jednu Noć veštica svakog meseca, čisto da bi stvorili nešto zanimljivo u svetu. Možda po broju "veštica" u "veštaca" u moralnom smislu, uđemo i u Ginisovu knjigu rekorda. 


:) 


Zato, bez brige, ipak postoje dobre i zle veštice, a vi se potrudite da se družite samo sa onim dobrim "vešticama", a sa onim drugima... Pa možda im padne neka kuća na glavu, poput one zle veštice iz "Čarobnjaka iz Oza".


I lep provod i u ovoj Noći veštica.

A može i ova:

Zaludni onanisti i propali blogeri

Ovaj tekst obajvljujem u znak solidarnosti sa jednom koleginicom čije ime neću ovde napisati jer hoću da sačuvam njenu privatnost.

Pre nekoliko dana, dok sam surfovao po netu dobio sam skype poziv od svoje koleginice koju puno cenim i poštujem, a pre svega puno gotivim i volim. Zapala je u problem jer su joj hakovali Facebook profil i nije mogla da obavlja uobičajenu komunikaciju i prepisku sa ljudima koji su joj bili FB prijatelji, a sa kojima je uglavnom imala poslovnu komunikaciju.

Zvučala je jako uznemireno i potreseno. Da zlo bude veće, neke ljude je neki "haker" već obavestio o prekidu saradnje. Tačno je sve učinjeno sa namerom da joj se učini direktna šteta.

Kontaktirao sam neke ljude i preporučio joj da se njima obrati i vidi šta može da uradi. Srećom, nisu joj hakovali mail pa je te iste večeri uspela da povrati profil.

Ali to nije bio kraj njenim mukama. Isvesni Dragan G. je počeo da joj ostavlja komentare i na profilu i na njenom blogu koji je dosta čitan i posećen. Komentari su bili odraz primitivizma, prostote i vulgarnosti.

Dotična osoba joj se unazad nedeljam nabacivala i nudila joj da se upoznaju i da započnu "romansu" kako je stajalo u komentarima. Ukoliko to ne prihvati, on bi mogao svuda na internetu da napiše neke stvari o njoj.

Čak joj je napisao da joj je on upao na profil.

Srećom, pa je stvar pre nekoliko dana prijavljena nadležnim organima, i vinovnik je uhvaćen. Reč je o psihički poremećenoj osobi kome moja koleginica nije prva žrtva.

Pitam se ovom prilikom dokle će takve osobe u ovoj zemlji moći slobodno da koriste sve privilegije savremenog života i da donose nevolje i probleme drugim ljudima.

Dokle će takve ljigave persone, krijući se u svojim ćumezima od soba, često bazdeći na duvan i na znoj, onanišući pred nečijom slikom, da pišu sve i svašta i da takvim natpisima ugrožavaju ljude koji im ništa nažao nisu učinili.

Definitivno treba institucije bolje da rade da se ovakve stvari ne bi više dešavale. Treba zaštititi ljudski i moralni integritet svake osobe od ovakvih situacija. To je bar nešto osnovno u ovom ludilu koje nas je snašlp.

Zajedno smo jači i trebamo se udružiti protiv ovakvih pojava. Mislite o tome...


Valjda će nas čekati bolje sutra. Za ljubav, iskrenost i prave ljude ipak treba imati dušu...

Kolika je granica ljudske gluposti?

Često sebi postavljam ovo pitanje.

Vrlo često se, zbog prirode posla, susrećem sa ljudima i pojavama zbog kojih sebi postavljam ovo pitanje. Neki ljudi zaista misle da su ljudi izgubili razum i da se mogu igrati intelektom jednog razumnog i poštenog čoveka. Pojedini mediji prednjače da u tome da zovu kvazi stručnjake, kvazi političare koji prodaju gledaocima maglu, zvezdanu prašinu, glume proroke, čudotvorce i adekvatne osobe da reše određeni problem.

I ja radim u medijima, i borim se da takvih ljudi i pojava bude što manje. Ipak treba poštovati ljude i njihov intelekt.

Ljudi kolektivno veruju u mitove, u neku svetlu prošlost, a ne gledaju svoju sadašnjost, niti misle o budućnosti. Neko ne želi da pogleda sebe u ogledalu. Možda se plaši da neće ništa videti.

Treba pogledati realnosti u oči. Videti kakvo je stanje na terenu, reći ljudima ISTINU, pa ma kakva da je ona bila. Možda istina boli, ali rana će vremenom zarasti. Ali kolektivno otrežnjenje je potrebno zarad bolje budućnosti. Mislite o tome i počnite od svoje kuće. Ja sam počeo.

Idem da kažem komšinici istinu da mi je više dosadilo da skoro svake večeri slušam njene rasprave sa njenom ćerkom. Počnite i vi od nekog malog problema. Videćete, biće Vam lakše.

Sada je vreme za "obračun" sa komšinicom, a nakon toga me čeka šolja tople nes kafe... Moje omiljene....


P.S. Kada vidite neke ljude ili pojave da vređaju vašu inteligenciju, zaobiđite ih. Možda im razum dođe iz zadnjice u glavu i možda će uvideti svoju prazninu.


Za kraj jedna pesma:

Koliko poznajemo naša potrošačka prava?

Sigurno ste se bezbroj puta našli u situaciji da reklamirate robu ili uslugu čijim kvalitetom niste bili zadovoljni. Pogotovo ako je robi istekao rok ili ste uzeli neki proizvod koji je od fabrike do prodavnice, zbog načina transporta i tretiranja, stigao da se pokvari.

I kada ste reklamirali sigurno ste u velikom broju slučajeva naišli na odgovoro prodavca da oni ili ne primaju reklamacije ili kažu da vam neće vratiti novac, već za taj iznos koji ste dali za reklamirani proizvod morate uzeti neku drugu robu....

I meni se to puno puta desilo.

U savremenom svetu i ova oblast je uređena zakonima koji definišu prava i obaveze svakog pojedinca u potrošačkom društvu. Nedavno je i kod nas usvojen zakon o zaštiti potrošača, kog u celini možete pročitati na adresi:

http://www.retailserbia.com/20080313112/zakoni-i-propisi/srbija-zakon-zastita-potrosaca.html

U velikom broju slučajeva kupci su ti koji su obmanuti: Zakon to jasno definiše:


Pod obmanjujućim poslovanjem, u smislu ovog zakona, smatra se poslovanje trgovca kojim navodi potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što mu daje netačna obaveštenja ili na drugi način dovodi ili preti da dovede prosečnog potrošača u zabludu u pogledu:
1)    postojanja ili prirode proizvoda;
2)    osnovnih obeležja proizvoda koja se odnose na dostupnost, prednosti, rizike, način izrade, upotrebu, dodatke koji prate proizvod, pomoć koja se potrošačima pruža posle prodaje i postupanje po njihovim pritužbama, način i datum proizvodnje ili pružanja usluge, isporuku, podobnost za upotrebu, način upotrebe, količinu, specifikaciju, državu proizvodnje i državu porekla žiga, očekivane rezultate upotrebe ili rezultate sprovedenih testova ili provera;
3)    obaveza trgovca i obima obaveza, razloga za određeno tržišno postupanje i njegove prirode, označavanja ili ukazivanja na lice koje posredno ili neposredno podržava ili preporučuje trgovca ili proizvod;
4)    cene ili načina na koji je obračunata ili postojanja određenih pogodnosti u pogledu cene;
5)    potrebe za servisiranjem, delovima, zamenom ili popravkom;
6)    položaja, osobina ili prava trgovca ili njegovog zastupnika koji se odnose na njihov identitet ili imovinu, kvalifikacije i status, svojinskih i prava intelektualne svojine kojima raspolažu, nagrada ili priznanja koja su primili;
7)    prava potrošača, uključujući pravo na zamenu stvari ili vraćanje novca ili rizika kojima može da bude izložen.
Obmanjujuće poslovanje obuhvata i stvaranje opšteg utiska kojim se prosečni potrošač navodi da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, bez obzira na tačnost obaveštenja koja su mu data.
Obmanjujuće poslovanje postoji ako trgovac, uzimajući u obzir sve okolnosti konkretnog slučaja, navodi ili preti da navede prosečnog potrošača da donese ekonomsku odluku koju inače ne bi doneo, tako što:
1)    oglašava proizvod, uključujući upoređujuće oglašavanje i time otežava razlikovanje proizvoda od drugih proizvoda, žigova, naziva drugih proizvoda ili oznake konkurenta;
2)    krši odredbe kodeksa ponašanja kojem je pristupio.

Da li se prepoznajete u nekoj od ovih situacija?

Statistike kažu da veliki broj građana ne poznaje svoja osnovna potrošačka prava. Takođe, veliki broj trgovaca izbegava da da garanciju i izda fiskalni račun za izvršenu uslugu ili prodatu robu.

Iz potrošačkih organizacija kažu da treba uvek tražiti fiskalni račun i insistirati na garantnom listu. Jer su upravo najveća kršenja potrošačkih prava prilikom kupovine malih kućnih aparata, bele tehnike, računata ili audio i video opreme.

Moj savet je da što bolje proučite zakon o zaštiti potrošača pre nego što krenete u neke naredne kupovine.

Jer u današnje vreme puno je prevaranata. Na žalost...

Evo i priloga TV B92 koji obrađuje temu: Na šta se sve žale potrošači.

EU: Za ili protiv?

Mnoge polemike od 2000 pa do danas vode se oko Evropske unije. Broj ljudi koji u Srbiji podržavaju integracije u EU i koji su protiv iz godine u godinu se menja.

Pojedini političari pričaju pozitivno ovoj temi, a da nikada nisu ni kročili tamo. Isto tako i protivnici izlažu svoje stavove, a da nikada nisu ni videli kako se živi u EU.

Zato ljudi, putujte, uštedite malo novca, odite do Austrije, Mađarske, Rumunije, ali i do Rumunije i Bugarske.
Jeste da je trenutna kriza u ekonomiji i vezana za evro, ali EU je sistem vrednosti, sistem standarda, uređene ulice, odgovorna socijalna politika, korupcija na najnižem nivou... (Ako izuzmemo Rumuniju i Bugarsku).

Hoću da se i u Srbiji poštuju standardi, da budu zaštićeni potrošači, da se vodi odgovornija socijalna politika, da budu zaštićena sva prava čoveka i građanina.
Hoću da je sve standardizovano, da znam šta kupujem, da ukoliko ostanem bez posla, mogu da računam na adekvatnu socijalnu zaštitu, da mogu da računam na mirnu budućnost svoje i budućih generacija.

Uvek sam bio za EU i biću i dalje.

Smatram da je najbolja budućnost jedne zemlje poput Srbije da postane članica EU...

Smatram da je vreme da počnemo živeti punim plućima, a da prošlost ostavimo iza nas...

Neka političari čuju glas razuma jednog naroda, neka vide mogućnosti zemlje, neka se ostave nerealne politike iz prošlosti.

Nadam se da će za nekoliko godina karta Unije izgledati ovako

Sećanje na SFRJ

Večerašnja emisija "SFRJ za početnike", emitovana na TV B92 inspirisala me je da napišem ovaj tekst. Ovde ću izneti svoje skromno sećanje na veliku Jugoslaviju.

Pripadam poslednjoj generaciji đaka koji su nosili pionirske kape i marame. Jednog jesenjeg dana u školu su došli neki stariji đaci. Učiteljica nam je objasnila da su nam to predvodnici. Iskreno, nama je taj pojam, do tada, bio nepoznat. Oni će nas, kako nam je tada objašnjavala učiteljica, predvoditi ka putu u savez pionira, kada ćemo svi postati pioniri i dobiti pionirske kape i marame.

Tada je, sećam se kao kroz maglu, organizovana velika svečanost u gradu. Da, bilo je to za Dan Republike, 29. novembar. Padao je sneg, a nama su stavili pionirske kape i marame i pevali smo pesme o Titu.

Naši udžbenici iz Srpskohrvatskog jezika i Prirode i društva na početku su imali sliku tvorca države, maršala Josipa Broza Tita. Svi smo učili kako se mali Jože sankao u starom koritu, kako je bio nevaljalo dete, koje je izraslo u velikog čoveka.

Sećam se i svog takmičenja za čitalačku značku, kada sam morao da pročitam lektiru "Priče iz NOB-a" i da je usmeno prepričam.

Sećam se i crtanog filma u 7.15, Branka kockice, letovanja u Vodicama, Izleta do Sarajeva.

Tada smo jeli "Gavrilović" salame, sladili se "Kraš ekspersom" i "Plazma keksom", kada je padala kiša oblačili smo "Jugoplastika" kišne kabanice i dečije gumene čizme. Kada padne sneg tu su bile slovenačke "Bob" sanke i "ELAN" skije. Vozili smo sarajevske "Unis" bicikle, putovalo se i lepo živelo.

Tada smo bili narod, imali smo i narodnosti, niko te nije pitao da li si Hrvat, Srbin, Musliman ili Albanac.
Prema rečima mojih roditelja, tada si mogao da odeš na more i ostaviš otključan stan i da ga zatekneš netaknutog kada se vratiš sa odmora.

Naši su kupovali "Gorenje" veš mašine, "Simpo" nameštaj, "Končar" frižidere i zamrzivače.

Bili smo ponosni na bratstvo i jedinstvo izgrađeno na temeljima antifašizma.

Deca su slušala "Kolibre", rok generacija "Bjelo dugme" i "Indexe", narodnjaci su imali Cuneta, Tozovca, Lepu, Silvanu. Malo kasnije su se pojavile Lepa Brena i Vesna Zmijanac.

Ulice i trgovi su bili prazni kada je na prvom kanalu državne televizije TVB na programu bila nova epizoda "Pozorišta u kući", "Servisne stanice" ili kasnije "Boljeg života"...

Bilo je to vreme komunizma, ali i lepog života. Poštovao se rad, ljudi su imali volju i veru u bolje sutra. Imali su svoj cilj u životu.

Sada mi ostaje samo da čekam da izmisle vremeplov.

Rado bih se vrati u vreme SFRJ... Ipak sam ja veliki Jugonostalgičar...

I na kraju, pesma koja u meni izazove velike emocije:

Od laži do istine...

Vinston Čerčil je imao jednu izreku koja je, svakako univerzalna za svako vreme: Najviše se 

laže u ljubavi, lovu i predizbornoj kampanji. 

Zaista, neki ljudi ne poznaju granice kada lažu. Čak i izgrade u sebi neku priču, satkanu od gomile laži, neki svoj paralelni svet, poveruju u njega i počnu da ubeđuju ljude oko sebe da je to istina. 

Neki ljudi čak i poveruju u to, ali, pošto narodna poslovica kaže da su u laži kratke noge, vrlo brzo se pokaže šta je istina. 

Pojedini političari su se tako izveštili u tehnici laži da nekoliko puta, u poslednjih 20 godina lažu svoje birače, a ovi im kao naivne ovce poveruju i puštaju da oni budu vođe. 

Jeste, sve stoji, da ljudi brzo zaboravljaju, da su ljudi oguglali na laž, ali da neko vređa ljudski potencijal zdravog razuma, da ponavlja bajke svaki put kada se pojavi na TV-u, to ne mogu da verujem.

Onda i treba takvi ljudi da pobeđuju. A kada pobede, vrlo brzo se pokažu. Jer ko laže, taj i krade. 

Pa tu je i korupcija i velike plate i zapošljavanje rodbine i stranački podobnih kadrova. 

Od svojih birača pokušavaju da naprave stanovnike zemlje Dembelije. Sa sve magarećim repom i ušima.

Gde je tu istina? 

Zašto ne pogledamo istini u oči i da vidimo ko je kome brat a ko hoće nesreću i rat?

Dokle će više da nas prate propale ideologije prošlih vremena?

Okrenimo se budućnosti, okrenimo se istini, okrenimo se povezivanju ljudi. 

Okrenimo se napretku, obrazovanju, druženju, razmeni iskustava.

Za početak, budimo iskreni prema sebi, i sebi treba da govorimo istinu. Kada smo iskreni prema sebi, lako ćemo biti takvi i prema drugima...

Ipak, od laži do istine, kratak je put. Možda je pomalo zamršen, ali je ipak naša volja tu da pređe sve prepreke.

Na kraju, u potrazi za istinom većina ljudi zaluta, samo mali broj njih je spozna. Gledajte da i vi budete deo te manjine.

Potrudite se... Vredi....

I kao što pesma kaže, neka istina bude vreme vašeg života...

Jesen se približila...

Zaista tako je, jesen je tu pred nama... Evo i vesti koja to pokazuje:

Jesen počinje u petak, 23. septembra u 11.05 časova, dok će istovremeno za stanovnike na južnoj zemljinoj polulopti početi proleće, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković" iz Beograda.

Na dan jesenje ravnodnevnice Sunce u Beogradu izlazi u 06.27 časova, a zalazi u 18.33 sati. Zbog toga će obdanica trajati 12 časova i šest minuta, a noć 11 sati i 54 minuta, navedeno je u saopštenju.

Kako je objašnjeno, na dan jesenje ravnodnevnice, obdanica i noć nisu jednake dužine, jer zemlja poseduje atmosferu koja prividno uzdiže Sunce iznad horizonta.

(Izvor: RTV)

Dolaze nam hladni dani, priproda će dobiti neke nove boje, i dalje će domaćice vredno spremati zimnicu, a deca će savladavati nova gradiva u školi. 

Dolazi i vreme slava, biće tu i ića i pića, pazite samo da ne preterate. U svemu treba biti umeren, pa i u jelu i piću.

Kažu da će i cene dobiti svoj polet naviše. Neki su ljudi počeli da prave zalihe namirnica i da se brinu kakva će biti zima. A neke prognoze kažu da će zaista biti i duga i hladna. Neka bude kakva hoće, a ja ću uživati u zlatnim bojama jeseni. :)

Konji su plemenite životinje

Konji su divne, korisne, plemenite i pametne životinje. Bez konja ne bi se razvijalo čitavo čovečanstvo. Oni su vekovima olakšavali put čoveka u progres, bili sastavni deo poljoprivrede, kao i ljudskog i robnog transporta.

Zato mi uopšte nije jasno kada nekome ko je moralna spodoba, dno dna od čoveka, beskičmenjak svoje vrste, ljudi daju nadimak KONJ.

Nemojte ljudi grešiti dušu, to je uvreda za ovu divnu i plemenitu životinju.
U većini slučajeva takvim ljudima se da nadimak KONJ, jer imaju veliku glavu, ali ljudi i u tom slučaju greše.

Konji u svojoj glavi imaju mozak koji je razvijen, koji razume i rezonuje spoljni svet, dok KONJI u ljudskom obliku to nemaju.

Zato, treba stvari nazvati pravim imenom. Ako je neko ludak, neuračunljiv, gubi kontakt sa stvarnošću, takvu osobu treba smestiti u nadležnu ustanovu. Kada je neko budala, nabeđeni čovek i jedna ljudska NULA, ne treba ga porediti sa ovom divnom životinjom, nego ga samo ignorisati.
To takve pojave najviše boli.

P.S. Danas sam, dok sam kupovao novine na kisoku, dao 10 dinara za neko parče papira na kome su bili napisani razni tekstovi, od kojih se iz nekih tekstova može videti da ih je pisala osoba sa kolektivnom dijagnozom šizofrenije. Pročitavši to, shvatio sam da sam bacio svoj novac i potrošio dragoceno vreme.

Ali, ko zna zašto je to dobro.

I zato, ljudi, poštujte konje i volite ih. Oni su divne životinje, a ostale pojave nemojte porediti sa konjima.

Jednostavno prođite pored njih, kao pored zapuštenog javnog WC-a.

I zapušite nos, jer miris može biti jako neprijatan.

Zlobnika je uvek bilo i biće. To samo oslikava njihovo nezadovoljstvo sopstvenim životom...

Oduvek sam nailazio na takve ljude.
Radim javni posao i uvek sam na udaru kritike. Znam da ne može svakom da se dopadne to što radite i da ćete uvek imati i pristalice i protivnike vašeg rada. Ali ljude koji vređaju, ponižavaju i nipodaštavaju nisam nekada mogao da razumem.

U početku sam bivao povređen, preispitivao sebe, Pitao sam sebe gde sam pogrešio. Iskreni i pravi prijatelji su mi pričali da ne obraćam pažnju, ali ih nisam slušao. Sve do jednog dana kada sam, zbog jedne osobe koja nije ni vredna spomena, bio toliko pogođen i iznerviran da sam dobio lupanje srca.

U tom trenutku sam zapitao sebe: Peđa, da li je bilo ko vredan i jedne jedine tvoje ganglije, a kamoli živca?

Okrenuo sam drugi list i prestao da obraćam pažnju na takve ljude. I dalje sam, s vremena na vreme, bio glavna tema trač partija i ogovaranja zlobnih ljudi. Onda sam, po prirodi svog posla, počeo da analiziram i informišem se o takvim pojedincima i dotičnim personama.

Uvideo sam da su to duboko iskompleksirane osobe, neostvarene u svom životu, žrtve svojih sopstvenih neostvarenih snova. Zloba u takvim osobama ne dozvoljava da razumno i ljudski razmišljaju, nego ogovaraju druge i rugaju se na neke nedostatke ili na nečiji način hodanja, oblačenja, izražavanja, porekla ili nekih drugih stvari.

A ne vide svoju bruku i sramotu, svoju mizeriju od života, svoje komplekse koji im iz očiju vire. Jer ipak, oči su ogledalo duše.

Tada sam rekao sebi: Peđa, budi srećan što te takvi olajavaju, pljuju. U tome je tvoj kvalitet i kvalitet svih ostalih ljudi koji su u sličnoj situaciji. Ne valja kada te takvi hvale.

Od toga dana, uživam u životu, radim svoj posao, družim se sa dragim i kvalitetnilm ljudima, posvećujem vreme pravim prijateljima, drugaricama i drugovima i dragoj rodbini.

Živim život punim plućima i pun sam pozitivne energije.

I uvek kada naiđem na jadne ljude pune kompleksa koji olajavaju druge, samo kažem: PSI I KUJE LAJU DOK KARAVANI PROLAZE I IDU KA SVOM CILJU.

Ja polako idem ka svom cilju i lepo mi je. Uz sebe imam prave ljude, okružen sam pozitivnom energijom... Zato svakome ko je u sličnoj, gore opisanoj situaciji kažem: Osmeh na lice. Sve je prolazno, samo dela dobrih ljudi ostaju.
 :)

I za kraj, jedna lepa pesma... :) Uživajte i vi koji me volite, a vi ostali, o kojima sam ovde pisao, i vama želim sve najbolje i od srca želim da pronađete sreću :)

Sećanje na školu

Svaki put kada dođe septembar, i kada vidim školska dvorišta puna đaka, setim se perioda kada sam ja bio mali, na to, još uvek, bezbrižno vreme. U to vreme bio je jedan izdavač udžbenika, imali smo samo osnovne, a ne i izborne predmete, školska torba nam je bila mnogo lakša nego današnjim đacima, imali smo prave ocene, a ne cvetiće.

Pa ipak smo postigli nešto u životu. Tada smo imali strahopoštovanje prema učiteljici, naši roditelji su nas ponekad i batinama vaspitavali. Mene je majka samo prvih nedelju dana pratila u školu i onda mi je rekla da sam ja dovoljno veliki da sam idem u školu.

Tada se znalo ko je ko i šta je šta.
Imali smo bezbrižno detinjstvo.

Dan nam je počinjao crtanim filmom u 7.15.

Onda je škola bila tu, naša škola u kojoj smo bezbrižno sticali nova znanja, imali drugare i znali da pravimo prava prijateljstva. Da, ta škola u kojoj su nas svakoga dana čekali nova znanja i novi doživljaji i pustolovine.

Na slici gore je moja škola u koju sam išao od 1. do 8. razreda i za koju me vežu samo lepe uspomene. Od prvog slova do raznih saznanja iz engleskog i srpskog jezika, hemije, fizike, matematike i ostalih predmeta.

Nakon škole, u tom periodu 1. razreda čekalo me je pisanje domaćeg zadatka, i moji roditelji, pogotovo moja majka, mi je tu dosta pomagala. Generalno, tada su roditelji imali više vremena da se posvete svojoj deci.

A uveče, tu je bila emisija Laku noć deco i ponovo crtani film.

Moj omiljeni crtani u to vreme bio je VITEZ KOJA

Nakon toga večera i čaša mleka i na spavanje. Treba se odmoriti za novi dan u školi...

A kada dođe vikend, onda me čeka igranje u parku pored zgrade, i poseban školski program sa sve Opstankom, Diznijevim crtaćima i Metlom bez drške.

Nekako se bezbrižno živelo u to vreme. Bilo je puno smeha, radosti, druženja. Nije bilo Američkih rvača, Facebooka, pornografije na TV-u. Nije bilo mobilnih telefona, da bi majke zvale svoju decu u sred časa da vide gde su. Bilo je više poverenja između dece i roditelja.

Sadašnja deca nemaju priliku da žive na ovaj način na koji smo mi živeli u to neko bezbrižno vreme.

Ko zna zašto je to tako???

Verovatno svako vreme ima svoje breme.

Bliži se bliži jesen...

Eto, dođe i septembar. Đaci su ponovo u školskim klupama, mnogi su opet na svojim radnim mestima nakon dugih i uzbudljivih godišnjih odmora. Ili umora, kako za koga.

Neko je letovao, neko se prebrojavao, jer je poput letnjih visokih temperaturnih udara bio i letnji udar cena. Poskupela je fiksna telefonija, razne robe i usluge i kada se podvuče crta nismo u plusu, poput temperature vazduha, već u debelom monetarnom minusu.

Svako je na svoj način tražio način da ublaži letnju žegu, poput ovog mališe na slici.

A neki od nas su tražili način da premoste period od jedne do druge plate. I tako u krug..

Panta rei, sve teče i sve se menja.

A pred nama je jesen, puna naglih vremenskih promena, perioda kiša i sunca, hladnijeg i toplijeg vremena, promenljiva, baš kao panta rei...

Već polako domaćice hvataju zalet za sezonu zimnice, dani su sve kraći, pred nama su slave i praznici, a i političari najavljuju živu aktivnost. Najavljuju duge i vruće političke govore, obećanja i kule i gradove. A običnom čoveku sve će biti isto: lišće će i dalje padati i dani će biti sve kraći....

Jedino nema promene što se minusa tiče... Valjda će temperaturni minus možda zaustaviti onaj monetarni... Videćemo kada dođe zima...

Uživajte u čarima jeseni, izbegavajte politiku koliko god možete i prepustite se najlepšim osećanjima...

A za kraj, evo i jedne "jesenje" pesme...