Srećna nova godina :)

Dragi prijatelji i prijateljice, svi vi koji redovno čitate moj blog, želim da vam sve ružno ostane u staroj godini, a da se u novoj 2014. godini ostvarite na poslovnom, finansijskom i emotivnom planu.

Meni je ova godina bila ok. Radio sam punom parom, dosta putovao, edukovao se, upoznavao nove ljude i nove predele. Priveo sam kraju pisanje mog romana "Paket zaboravljene ljubavi", nastavio sa usavršavanjem i edukacijom i angažovanjem na širenju pozitivnih misli i ideja.

Želim svim ljudima sve što želim i sebi - puno zdravlja, sreće, ljubavi i mira, a može i malo više para, neće smetati.

                             .... iskreno i od srca, vaš Peđa.... nastavite da čitate moj blog i u 2014. godini :)

Paket zaboravljene ljubavi

Kao i svakog radnog dana, kod kuće me je dočekao čaj oko pola 5 (da se ne pravim baš Englez). Pošto u to vreme uvek stignem kući pogledam rezultat svog dnevnog rada, a to su Vesti na lokalnoj TV. I tako svaki dan... Čovek bi rekao čista monotonija. Međutim, to popodne nešto je pretilo da poremeti bioritam mojih životnih taktova. 

Nakon čaja, tog junskog popodneva, čuh zvuk zvona na interfonu. Fina melodija da poremeti dotadašnji monotoni svakodnevni mir. 

- Izvinite, imam pošiljku za Vas, reče mi već pomalo umornim glasom kurir iz City expressa. Pošto sam po prirodi pomalo zaboravan počeh da prebiram po sećanju šta sam to naručio iz mnogih kataloga koji su mi nemilice stizali na kućnu adresu. Pustih ga unutra.

- Imate paket iz Beograda.

- Koliko to košta?- pitah, već se pripremajući da izvadim novac iz novčanika. 

- Račun je regulisan. potpišite ovde. - odgovori dostavljač naručenih, a u mom slučaju izgubljenih ili zaboravljenih paketa.

Začudo, nije me vukla znatiželja da odmah otvorim paket. Verovatno zato što sa ili bio toliko zbunjen ... ili uplašen... ili jedno i drugo. Međutim, nakon pola sata počeo sam da sumnjam, svaki pogled bio je uperen u ugao sobe gde sam ostavio paket. Ona radoznalost, zbog koje i radim posao novinara, počela je u meni da ključa. 

Dohvatih hitro skalpel sa radnog stola koji je postao već sastavni rekvizit pored olovaka i beležnica. 

Prilikom otvaranja primetih neke uredno spakovane i popisane predmete. Magnet za frižider u obliku slova I, još jedan magnet u obliku Vodolije, horoskopskog znaka, ručnog sata, knjige čiji naslov i autor su najmanje bitni za ovu priču... Sve te stvari su mi se činile poznatim, ali znam da nisu bile namenjene meni... 

Počeh da prebiram po sećanju... 

Vodolija, slovo I, knjiga, Šolja za čaj... Da to nisu bile stvari koje sam ja sebi naručio... Odjednom se sećanje zaustavi na 2006. Da to su stvari iz perioda zaboravljene ljubavi. To su stvari koje su nas bar pogledom ili dodirom i sećanjem nas vezivale... Iako se ljubav ugasila... Da, to je taj paket, paket zaboravljene ljubavi.

Odjednom prostor oko mene počeo je da se pretvara u zvuke i mirise sećanja te zime 2006/2007. Čak se i miris te moka kafe iz kafea "Grinet" kod Beograđanke počeo osećati u mojoj sobi... U paketu zaboravljene ljubavi beče i salveta koja je umrljana moka kafom na kojoj je pisao moj tadašnji broj mobilnog telefona... Čitav inventar tog dela mog života. 

Pitanja u glavi počela su da se roje. Zašto sada?

Da li postoji neki razlog? 

U čemu je stvar?

kako da stupim u kontakt sa tom osobom?

Zaboravljena ljubav, odjednom, opet postaje deo mog života, a do pre samo nekoliko trenutaka ta osoba bila je sastvani deo zaborava u nekom ćoravom sokaku moga zaborava....

Odlučih da stvari isteram na čistinu i da ovim redovima objasnim i sebi ali i mom razumu o čemu se radi.

..................................

Oduvek sam bio romantik, verovao u ljubav i ideale. Često sam bio povređen, ali sam i dalje istrajavao na svojim idealima. Tragao sam za pravom osobom. I dalje tragam. Ova ljubav bio je samo pokušaj idealnog, a zapravo je sve suprotno od toga. Paket me je vratio u jedno turbulentno vreme, u vreme kada sam davao, verovao, trudio se, ali sve oko pogrešne osobe. Neka ovaj roman koji pišem bude opomena i nauk da budete bar oprezni kome dajete sebe, svoje srce, svoje vreme, misli i na kraju, svoj život... Lavina emocija daje mi snagu da istrajem u ovom pisanju...

NASTAVAK SLEDI....

Odlomak iz mog prvog romana: Paket zaboravljene ljubavi

Blogomanija na Kopaoniku vol. 2

Drugi dan ovogodišnje Blogomanije otvorilo je sjajno predavanje Miloša Čiriča o networkingu kao načinu života. Sjajna tema, koja će i meni lično pomoći u mom daljem blogerskom i novinarskom radu.

Sjajni Stefan Lazarević, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija zaključio je da Srbija ima potencijal u razvoju IT sektora. Vlada Srbije će učiniti sve da što pre razvije taj sektor, a čak i u predlogu budžeta za narednu godinu opredelila izvesna sredstva za ovu oblast. Samo prisustvo gospodina Lazarevića govori da ovakve konferencije imaju podršku republičke Vlade.

Pohvalio bih i Ivana Rečevića koji je i na panelu i na radionicama pričao o merenju posećenosti nekog bloga ili sajta i šta treba da uradimo da bismo poboljšali posećenost naših prezentacija. Jako korisno i zanimljivo. Primeniću to što pre.

Ladies corner na Blogomaniji sam propratio sa izuzetnom pažnjom. Ženska preduzimljivost, dobrota i darovitost prosto su me opčinile. Sjajna Ivana Popović predstavila nam je svoj lifestyle blog i predložila da svoju kafu zamenimo čajem. Svakako, čaj se ne samo pije, već se uživa u njemu. Izvrsna Dragana Paramentić pokazala mi je i objasnila mnoge stvari vezane za fotografiju. Postoji jedna cela mala filozofija kako treba pripremiti fotografiju za blog. Svakako, treba poštovati autorska prava i potpisati autora ili sajt sa koga je preuzeta neka fotografija.
Zorana Jovanović je pričala o svom modnom blogu i o tome kako ona od bloga zarađuje. Posebnu pažnju privuklo je iskreno i sjajno predavanje divne Nataše Mitić NAKY hand made, koja je sa posebnom toplinom pričala o svom blogu, divnim kapicama i šalovima, ali i rukavicama koje su dodatno zagrejale atmosferu u sobi, iako je napolju bio temperaturni minus.
Predložio bih organizatorima da na sledećoj Blogomaniji veću pažnju posvete damama jer od njih svakako imam šta da se čuje i nauči. Naravno, dobije i neki poklončić ;)

Pomenuo bih i jedan sjajan projekat Branislava Vojinovića, mladog i perspektivnog momka iz Beograda. Nakon sajta svetnameštaja.com, on je pokrenuo i sajt www.eklinika.rs. Na tom sajtu registrovani korisnici, bez čekanja u redu u nekom domu zdravlja mogu da dobiju savete od stručnih lekara, potpuno besplatno. Sjajna stvar za mnoge ljude. I ovaj projekat predstavljen je na ovogodišnjoj Blogomaniji.

Neću, ovom prilikom, da zaboravim sjajnog moderatora mnogih panela, brilijantnog i talentovanog kolegu Miloša Maksimovića koji je programima na Blgomaniji dao dodatnu dozu šarma, duhovitosti, originalnosti i kreacije. Samo napred, kolega. Svaka čast.

Svakako, borska ekipa dobro se provela na Blogomaniji. Upozanli smo nove ljude i sjajno se družili. Vreme je da razmišljamo o Tvitomaniji. Za nekoliko meseci :)

I za kraj jedna lepa pesma... Za sve ljude dobre volje... Ali i za hejtere... Neka ih...