Sećanje na SFRJ

Večerašnja emisija "SFRJ za početnike", emitovana na TV B92 inspirisala me je da napišem ovaj tekst. Ovde ću izneti svoje skromno sećanje na veliku Jugoslaviju.

Pripadam poslednjoj generaciji đaka koji su nosili pionirske kape i marame. Jednog jesenjeg dana u školu su došli neki stariji đaci. Učiteljica nam je objasnila da su nam to predvodnici. Iskreno, nama je taj pojam, do tada, bio nepoznat. Oni će nas, kako nam je tada objašnjavala učiteljica, predvoditi ka putu u savez pionira, kada ćemo svi postati pioniri i dobiti pionirske kape i marame.

Tada je, sećam se kao kroz maglu, organizovana velika svečanost u gradu. Da, bilo je to za Dan Republike, 29. novembar. Padao je sneg, a nama su stavili pionirske kape i marame i pevali smo pesme o Titu.

Naši udžbenici iz Srpskohrvatskog jezika i Prirode i društva na početku su imali sliku tvorca države, maršala Josipa Broza Tita. Svi smo učili kako se mali Jože sankao u starom koritu, kako je bio nevaljalo dete, koje je izraslo u velikog čoveka.

Sećam se i svog takmičenja za čitalačku značku, kada sam morao da pročitam lektiru "Priče iz NOB-a" i da je usmeno prepričam.

Sećam se i crtanog filma u 7.15, Branka kockice, letovanja u Vodicama, Izleta do Sarajeva.

Tada smo jeli "Gavrilović" salame, sladili se "Kraš ekspersom" i "Plazma keksom", kada je padala kiša oblačili smo "Jugoplastika" kišne kabanice i dečije gumene čizme. Kada padne sneg tu su bile slovenačke "Bob" sanke i "ELAN" skije. Vozili smo sarajevske "Unis" bicikle, putovalo se i lepo živelo.

Tada smo bili narod, imali smo i narodnosti, niko te nije pitao da li si Hrvat, Srbin, Musliman ili Albanac.
Prema rečima mojih roditelja, tada si mogao da odeš na more i ostaviš otključan stan i da ga zatekneš netaknutog kada se vratiš sa odmora.

Naši su kupovali "Gorenje" veš mašine, "Simpo" nameštaj, "Končar" frižidere i zamrzivače.

Bili smo ponosni na bratstvo i jedinstvo izgrađeno na temeljima antifašizma.

Deca su slušala "Kolibre", rok generacija "Bjelo dugme" i "Indexe", narodnjaci su imali Cuneta, Tozovca, Lepu, Silvanu. Malo kasnije su se pojavile Lepa Brena i Vesna Zmijanac.

Ulice i trgovi su bili prazni kada je na prvom kanalu državne televizije TVB na programu bila nova epizoda "Pozorišta u kući", "Servisne stanice" ili kasnije "Boljeg života"...

Bilo je to vreme komunizma, ali i lepog života. Poštovao se rad, ljudi su imali volju i veru u bolje sutra. Imali su svoj cilj u životu.

Sada mi ostaje samo da čekam da izmisle vremeplov.

Rado bih se vrati u vreme SFRJ... Ipak sam ja veliki Jugonostalgičar...

I na kraju, pesma koja u meni izazove velike emocije: