Kolika je granica ljudske gluposti?

Često sebi postavljam ovo pitanje.

Vrlo često se, zbog prirode posla, susrećem sa ljudima i pojavama zbog kojih sebi postavljam ovo pitanje. Neki ljudi zaista misle da su ljudi izgubili razum i da se mogu igrati intelektom jednog razumnog i poštenog čoveka. Pojedini mediji prednjače da u tome da zovu kvazi stručnjake, kvazi političare koji prodaju gledaocima maglu, zvezdanu prašinu, glume proroke, čudotvorce i adekvatne osobe da reše određeni problem.

I ja radim u medijima, i borim se da takvih ljudi i pojava bude što manje. Ipak treba poštovati ljude i njihov intelekt.

Ljudi kolektivno veruju u mitove, u neku svetlu prošlost, a ne gledaju svoju sadašnjost, niti misle o budućnosti. Neko ne želi da pogleda sebe u ogledalu. Možda se plaši da neće ništa videti.

Treba pogledati realnosti u oči. Videti kakvo je stanje na terenu, reći ljudima ISTINU, pa ma kakva da je ona bila. Možda istina boli, ali rana će vremenom zarasti. Ali kolektivno otrežnjenje je potrebno zarad bolje budućnosti. Mislite o tome i počnite od svoje kuće. Ja sam počeo.

Idem da kažem komšinici istinu da mi je više dosadilo da skoro svake večeri slušam njene rasprave sa njenom ćerkom. Počnite i vi od nekog malog problema. Videćete, biće Vam lakše.

Sada je vreme za "obračun" sa komšinicom, a nakon toga me čeka šolja tople nes kafe... Moje omiljene....


P.S. Kada vidite neke ljude ili pojave da vređaju vašu inteligenciju, zaobiđite ih. Možda im razum dođe iz zadnjice u glavu i možda će uvideti svoju prazninu.


Za kraj jedna pesma: