Često se u životu i privatnom i profesionalnom, srećem sa raznim ljudskim ćudima. Svako ima nešto svoje, svi smo na neki način različiti, ali primećujem da je u savremenom svetu najviše prisutan jedan zanimljiv fenomen. Da upotrebim sociološki termin: fenomen otuđenja. Ljudi, vodeći ubrzani tempo života sve manje imaju vremena za sebe, a da ne pričam za druge.
Ovde bi se osvrnuo na par osobina koje mi zaista smetaju kod nekih ljudi, a to su ZLOBA I ZAVIST.
U našem jeziku, oba naziva za ove osobine počinju na slovo Z... Nije ovo slovo "ni krivo ni dužno" što imenice za ove osobinje počinju sa njim...
Bezbroj puta sam se susretao sa zlobnim i zavidnim osobama. Neke od njih su me samo omalovažavale, pokušavajući da sebe uzdignu pred drugima. Ali, se na kraju, u većini slučajeva, dešavalo da ne postignu svoj cilj. Imao sam ja i još puno drugih doživljaja. Tu su bile razne prozivke, ogovaranja, olajavanja, ismejavanja, ali sam ja to stoički podnosio i nisam reagovao na prvu loptu.
Kada se osvrnem iza sebe i pogledam gde su danas te osobe, zaista mi dođe da ih sažaljevam, ali neću da se hranim ničijom nesrećom. Pre ću takvim osobama pružiti ruku pomirenja i preći preko svega, a možda im čak i pomoći.
Oprostiću, ali ne i zaboraviti.
Svakako, na greškama se uči i svaka greška predstavlja važnu lekciju na životnom putu. Većina takvih ljudi ima sužen nivo svesti, nedovoljnu moć rasuđivanja, ograničene poglede na svet. Jedna moja prijateljica bi čak rekla da su to glupi ljudi.
Ja to ovde neću reći, već ću prepustiti to vama, dragi čitaoci, da se malo prisetite nekih svojih situacija sa zlobnim ljudima, i da sami donesete zaključak...
Ipak, smatram da je vreme za otvoren um, i široke poglede na svet oko nas...
Jer, svet je naš i neka nas pozitivne misli vode na lepa mesta i neka nam na put sudbine dovedu dobre ljude... A oni drugi, neka idu tamo gde im je mesto...
U zaborav....
No comments:
Post a Comment