Svet danas obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. U medijima barataju raznim statistikama, mnoge političke partije gledaju da baš na ovaj dan prikupe neki jeftin politički poen organizujući razne akcije, mnogi aktivisti i aktivistkinje se samo danas pojavljuju i pričaju na ovu temu. A gde su ostalih dana u godini?
Gde su bili kada su mnoge žene prebijali, povređivali ih i dovodili do ivice života?
Na Balkanu je vekovima nasilje nad ženama bilo deo tradicije. O tome se ćutalo i mnogi su okretali glavu kada vide ovakve slučajeve. Nasilje se najčešće dešavalo u ruralnim sredinama, ali ni gradske sredine nisu ostale "imune" na ovakve slučajeve. Mnoga "gospoda" su u javnosti glumila uzorne porodične ljude, visokih moralnih vrednosti, a kod kuće je njihova zverska priroda dolazila do izražaja. Vršili su nasilje nad ženom i decom. Bilo je tu batina, psihičkog, seksualnog, emotivnog nasilja, ali i onog ekonomskog, gde žena nije bila finansijski sposobna da se odupre takvom životu.
Nasilnici su psihički poremećene ličnosti, često nezadovoljni svojim ličnim i društvenim statusom. To nezadovoljstvo, umesto na sebe, oni iskaljuju na svoje najbliže - decu i žene. Neretko se dešava da nasilje traje i po nekoliko godina, čak i decenija. A postoje i slučajevi da žene ne smeju da prijave nasilnika, jer je to jako uticajna ličnost, pa bi se nakon prijave slučaja, život žrtve pretvorio u još veći pakao.
Mnoge žrtve nasilja se plaše da prijave zbog okoline i onog pitanja: Pa šta će ljudi reći o meni?
Neke žene, sa druge strane, prijave nasilje i iz nekih njima poznatih razloga pomire se sa nasilnikom da bi sačuvali brak ili sprečili sebe dodatnog mučenja po sudovima tokom brakorazvodne parnice, ali i da bi dete živelo i uz oca i uz majku. U tome dosta greše. Bolje je da dete živi samo sa majkom, nego da živi pored oca nasilnika.
Tu su i "sigurne" kuće. Namerno sam stavio znake navoda. Jer mnogi nasilnici pronađu adresu tih kuća i onda dođu da prave gluposti i ubeđuju suprugu da im se vrati. Čak su zabeleženi slučajevi da napasnici u samoj sigurnoj kući vrše nasilje nad suprugom, a i nad drugim ženama koje se nalaze na tom privremenom smeštaju.
Protiv nasilja u porodici u Srbiji postoji znatno blaga kaznena politika. Kada bi bili usvojeni stroži zakoni, mislim da bi zaista moglo da se stane na put ovoj pojavi.
I gospodo nasilnici, pre nego što udarite ženu, udarite sebe. To bi bio jedan mali udarac za vas, ali veliki udarac za čovečanstvo i normalne ljude.
U Srbiji se dugi niz godina, pre svih političara i politikanata, ovom temom bavi i protiv toga se bori Autonomni ženski centar iz Beograda. Svake godine oni realizuju akciju "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama". Njihov sajt je www.womenngo.org.rs. Ovaj tekst je moj skromni doprinos ovoj akciji.
Na kraju, lepi stihovi posvećeni damama...
Bravo za tekst!!!!
ReplyDelete