Blogomanija na Kopaoniku vol. 1

Ljubav, muzika i još neke lepe stvari, kao što bi rekao Vladimir Stanković, poznatiji i kao Deda Bor.
I ove zime blogeri regiona okupili su se kako bi unapredili svoje znanje, upoznali nove ljude sa regionalne i svetske internet scene. Kopaonik je ove godine destinacija na kojoj se unapređuju blogeri, uče i otkrivaju nova saznanja iz oblasti interneta, društvenih mreža, marketinga, medija i IT sektora.

Na ovogodišnjoj Blogomaniji zančajno učešće uzeli su i Borani, ali i njihovi prijatelji iz drugih gradova Timočke krajine. Ne tako mala ekipa došla je da predstavi sebe, svoje delatnosti i da unapredi dalje poslovanje saznanjima koje mogu čuti na ovoj konferenciji.

Svakako, pored panela, radionica i ostalih "programskih" stvari tu je i magija druženja, networkinga i sticanja novih kontakata.

Prvi programski dan Blogomanije otvorilo je izvrsno predavanje Dejva Trota  iz Keynote-a, koji je pričao o malim tajnama velikih majstora promocije i prodaje. Svakako, akcenat ovogodišnje konferencije je sadržaj na internetu, tj. kako da unapredite ono što nudite na Blogu ili na profilima na društvenim mrežama. Dragan Varagić je pričao o tome kako od bloga napraviti posao, a takođe je kompanija Coca Cola predstavila rezultate svojih 45 godina rada u Srbiji. Predstavile su se i drage dame iz ženskog foruma, a posebna sesija na Blogomaniji biće namenjena ženskim blogovima.

Na medijskom panelu bilo je reči o položaju medija na prelasku iz analognog u digitalno doba. Svakako, neki mediji i dalje kaskaju za procesom digitalizacije i nadležni u njima treba da se potrude da što pre uhvate korak sa aktuelnim digitalnim trendovima.

Moju pažnju privukle su radionice. Deda Bor održao je radionicu o tome kako treba pisati za blog  i za tviter, a Ivana Bogdanović je pričala o tome kako izgleda put od kupca do prodavca kada su eBay i PayPal u pitanju. Takođe, naš dobar drug iz Zaječara, Ivan Živković pričao je o kampanji protiv govora mržnje na internetu.

Na kopaoniku je čarobna zimska idila. Veliki pozdrav sa lepe planine. Lepo je biti u društvu dobrih ljudi :)
P.S. Moram da pohvalim i Miloša Maksimovića za izvrsno moderiranje konferencije :)

I na kraju jedna lepa pesma...

Pre nego što udariš ženu, udari sebe!!!

Svet danas obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. U medijima barataju raznim statistikama, mnoge političke partije gledaju da baš na ovaj dan prikupe neki jeftin politički poen organizujući razne akcije, mnogi aktivisti i aktivistkinje se samo danas pojavljuju i pričaju na ovu temu. A gde su ostalih dana u godini?

Gde su bili kada su mnoge žene prebijali, povređivali ih i dovodili do ivice života?

Na Balkanu je vekovima nasilje nad ženama bilo deo tradicije. O tome se ćutalo i mnogi su okretali glavu kada vide ovakve slučajeve. Nasilje se najčešće dešavalo u ruralnim sredinama, ali ni gradske sredine nisu ostale "imune" na ovakve slučajeve. Mnoga "gospoda" su u javnosti glumila uzorne porodične ljude, visokih moralnih vrednosti, a kod kuće je njihova zverska priroda dolazila do izražaja. Vršili su nasilje nad ženom i decom. Bilo je tu batina, psihičkog, seksualnog, emotivnog nasilja, ali i onog ekonomskog, gde žena nije bila finansijski sposobna da se odupre takvom životu.

Nasilnici su psihički poremećene ličnosti, često nezadovoljni svojim ličnim i društvenim statusom. To nezadovoljstvo, umesto na sebe, oni iskaljuju na svoje najbliže - decu i žene. Neretko se dešava da nasilje traje i po nekoliko godina, čak i decenija. A postoje i slučajevi da žene ne smeju da prijave nasilnika, jer je to jako uticajna ličnost, pa bi se nakon prijave slučaja, život žrtve pretvorio u još veći pakao.

Mnoge žrtve nasilja se plaše da prijave zbog okoline i onog pitanja: Pa šta će ljudi reći o meni?
Neke žene, sa druge strane, prijave nasilje i iz nekih njima poznatih razloga pomire se sa nasilnikom da bi sačuvali brak ili sprečili sebe dodatnog mučenja po sudovima tokom brakorazvodne parnice, ali i da bi dete živelo i uz oca i uz majku. U tome dosta greše. Bolje je da dete živi samo sa majkom, nego da živi pored oca nasilnika.

Tu su i "sigurne" kuće. Namerno sam stavio znake navoda. Jer mnogi nasilnici pronađu adresu tih kuća i onda dođu da prave gluposti i ubeđuju suprugu da im se vrati. Čak su zabeleženi slučajevi da napasnici u samoj sigurnoj kući vrše nasilje nad suprugom, a i nad drugim ženama koje se nalaze na tom privremenom smeštaju.

Protiv nasilja u porodici u Srbiji postoji znatno blaga kaznena politika. Kada bi bili usvojeni stroži zakoni, mislim da bi zaista moglo da se stane na put ovoj pojavi.

I gospodo nasilnici, pre nego što udarite ženu, udarite sebe. To bi bio jedan mali udarac za vas, ali veliki udarac za čovečanstvo i normalne ljude.

U Srbiji se dugi niz godina, pre svih političara i politikanata, ovom temom bavi i protiv toga se bori Autonomni ženski centar iz Beograda. Svake godine oni realizuju akciju "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama". Njihov sajt je www.womenngo.org.rs. Ovaj tekst je moj skromni doprinos ovoj akciji.

Na kraju, lepi stihovi posvećeni damama...

Spremni za nova putovanja

I ovo leto proteklo je u znaku putovanja. Letovanja, izleti, provodi i posete. Sve je to donelo i mnogo uspomena, suvenira, novih ljubavi i poznanstava.
Mnogi profili na Fejsbuku bili su ukrašeni fotografijama iz raznih letovališta, koje su samo prenele deo atmosfere sa obale. Sve ostalo zapisano je u sećanjima.
Stigli su i kišni jesenji dani, a putnički nemirni duh je nestrpljiv. Putnik stalno želi da upoznaje nove predele, otkriva nove horizonte. Turističke agencije nude primamljive aranžmane za jesenja putovanja. Beč, Rim, Budimpešta, Prag samo su neki od gradova koji se mogu naći u ponudama. Mnogi se pitaju, kako se to isplati agencijama, kada je kriza i ljudi slabije putuju. Međutim, nije tako.
Trećina građana Srbije i ove godine je letovala, a jedna petina je išla na prolećna putovanja, kažu statistike. A neke nezvanične statistike kažu da je isto toliko građana kukalo što ne može nigde da putuje iz opravdanih ili manje opravdanih razloga.
Iako je ekonomska i finansijska kriza, ukoliko imamo neku prosečnu platu, svakako da možemo da uštedimo bar za jedno putovanje godišnje.
Prost primer je moja drugarica Jana, koja se stalno žali da sa platom od 35000 dinara mesečno ne može sebi da priušti ni vikend turu, a tek joj le letovanje misaona imenica. Ulazeći u analizu njenog slučaja, utvrdio sam da ona svakako može sebi da priušti i letovanje, ali i mnoga druga putovanja.
Jana je već više godina strastvena konzumentkina cigareta. Puši dve i po pakle dnevno. To svakako utiče loše na njeno, ali i zdravlje njene okoline. A i na njen budžet.
Računica je prosta. Paklica cigareta koje Jana konzumira košta 180 dinara. Znači da ona na cigarete potroši dnevno 450 dinara. E, sada, ukoliko Jana smanji dnevnu dozu cigareta na paklicu i po, uštedi 180 dinara. Na mesečnom nivou ušteda iznosi 5.400 dinara, a na polugodišnjem 32.400 dinara. Svakako, Jana sa ovim parama može da ode na letovanje, ali i na neku bližu vikend destinaciju.
Uvek se može uštedeti za neko putovanje, samo je potrebno imati malo dobre volje i digitron pored sebe. Zato, ovih dana razgledajte ponude turističkih agencija. Aktuelne su ponude za doček nove godine u evropskim metropolama, ali i decembarski šoping aranžmani u poznatim šoping centrima širom starog kontinenta. Sve veću pažnju privlače i mnogobrojni Božićni vašari u Austriji, Mađarskoj i Nemačkoj, na kojima se može naći mnoštvo đakonija, ukrasa i specijaliteta koji se spremaju, prave i pripremaju specijalno za ovu priliku. Ja sam prošle godine bio na Božićnom vašaru koji je postavljen ispred dvorca Šenbrun u Beču. Moja preporuka je da posetite neki od ovih vašara i tamo osetite pravi duh praznika. Ovom prilikom ću Vam preneti samo delić atmosfere :)

Zato, digitrone u ruke, preračunajte svoje troškove i napravite mali plan za neko putovanje. Ne košta puno, ali mnogo znači. Za lepotu življenja, stvaranje uspomena, upoznavanje novih ljudi, ali i nove ljubavi. Zato,
neka vam bude pri ruci kofer ljubavi...