Nastavak puta ka EU - šansa za sve ljude

Vest je stigla. Ovogodišnji Vidovdan ostaće upamćen po tome da je Srbija napravila još jedan korak napred ka evropskom putu. Dobili smo zeleno svetlo za početak pristupnih pregovora sa EU. Krenuli smo, pre svega, da uređujemo život i usklađujemo ga sa evropskim standardima.

Poznato je da se ja lično zalažem za ulazak Srbije u zajednicu evropskih država. Smatram da Srbija jeste geografski u Evropi, ali nije po standardima, uslovima života, zakonske regulative. Dobro je da je i ova "nova" vlast nastavila da Srbiju vodi u pravom smeru. Smeru ka zajedničkom i boljem životu.

Međutim, postoji volja, postoji zakonska regulativa, ali veliki skepticizam prema EU javlja se kod običnih ljudi. Ja se svojski trudim da im objasnim koje su prednosti i šta Srbija dobija. Čini mi se da se prethodnih godina više pričalo o "manama" Evropske unije. Namerno sam stavio navodnike, jer to nisu mane, nego jednostavno pravila igre kojima igra napredni svet. I u samoj Uniji je mnogo evroskeptika, ali nisam čuo da su se, zbog teškog i surovog života odselili iz neke od država članica EU u kojima žive. Svako ima pravo na svoj stav, na svoju politiku, ali ne treba biti nerealan.

Ovaj post pišem 30. juna, dan pred ulaska Hrvatske u EU. Prošlost Srbije i Hrvatske opterećena je mnogim sukobima, nerazumevanjima, nepotizmom i ostalim lošim stvarima. Prošlost neka ostane u prošlosti. Drago mi je što smo sa svima počeli da gradimo zajedničku svetliju budućnost.

Braćo Hrvati, učinili ste puno da obnovite i ulepšate svoju zemlju. I to zahvaljujući predpristupnim fondovima. Drago mi je što i našoj vladi pomažete na evropskom putu. Prošlost je bila mračna, u sadašnjosti  smo upalili svetlo saradnje, da bi nam budućnost bila svetlija i naprednija. Hvala na svemu. I ja pratim celodnevni program na HRT-u. Trebaju ga pratiti i nadležni u našem medijskom javnom servisu. Ovako se priča o EU. Imate od koga da naučite, pa lepo to primenite i kod nas. Da slika o EU u Srbiji više ne bude tako iskrivljena.

Građani Hrvatske, srećan vam ulazak u EU. Mi smo krenuli za vama. Sledićemo vaš put. Do pobede. Srećan sam što nam je EU sve bliža. Zapevajmo zajedno odu radosti.

Quo vadis ministre Obradoviću?

Testovi su provaljeni. Bruka je pukla. Ministar se sakrio iza svog pomoćnika.

Tako bi u nekoliko kratkih rečenica mogao da se opiše današnje pomeranje polaganja završnog ispita iz matematike. Deca širom Srbije su i danas preživela predispitni stres, ali su malo odahnula, dobila još jedan dan da malo bolje uvežbaju zadatke.
A šta su drugi dobili?

Nastavnici koji dežuraju dobili su još jedan dan pripravnosti, danas su na vreme bili prisutni u školama u kojima su bili raspoređeni. Sve upisne komisije po školama su lavovski radile, pripremile ispit, dobile su još jedan dan da sve to ponove.

A u 9.45 u programu RTS-a nije se pojavilo poznato lice ministra Obradovića, koji je trebao da izvuče broj ispitne kombinacije. Pojavio se Zoran Kostić, pomoćnik ministra prosvete da daopšti vest dana: Testovi su provaljeni. Preznojavao se ni kriv ni dužan, pokušao da objasni situaciju, ali se dobro videlo da on nije trebao da bude tu i da je u poslednji trenutak morao da dođe na televiziju.

A gde je bio "voljeni ministar" Žare Obradović? Da ga kopije testova nisu uplašile možda?

Deca kao deca, reagovala su različito. Bilo je klinaca koji su glasno uzviknuli "JUUUUUPIIIIIII", ali je mnogo više bilo onih koji su imali tugu u očima, ali i teščkoću na duši jer će ovaj stres morati ponovo sutra da doživljavaju. Deca su veliki junaci današnjeg dana, stoički su izdržali sve fizičke i mentalne napore danas i treba da kažemo da su položila ne završni ispit, nego ispit hrabrosti i istrajnosti.

A šta je gospodin Obradović položio. Ništa. Nije ništa položio. On od početka svog mandata sve češće pada na mnogim bitnim ispitima u radu njegovog ministarstva. Dokle više nepotrebne i nebulozne hijerarhije? Dokle?

Kako može jedan ministar da dozvoli da se tokom njegovog mandata dešavaju afere na fakultetima, da se provaljuju i fotokopiraju rešenja na završnim ispitima? Da li ministar zna šta rade pojedini načelnici školskih uprava u Srbiji? Da li ministar zna da je jedan njegov načelnik, potpuno svojevoljno, jednom gradu smanjio broj planiranih odeljenja za upis u srednju školu, dok je drugom, susednom gradu povećao broj odeljenja? Da li zna kako i šta rade pojedini direktori škola, pogotovo u manjim gradovima, koliko nastavnika je izloženo psihičkom i fizičkom mobingu u školama?
Da li se ministar seća da je obećavao još 2010. godine da će fiskulturna hala u jednom selu biti završena, a radovi na sanaciji te hale počeli su tek ove godine?


Pitanja se množe, a odgovora nema. Da li je možda odgovor u ostavci ministra? Možda i jeste. Dragi Žarko Obradoviću, kao građanin ove zemlje i novinar koji prati školstvo, od srca te molim dampodneseš ostavku. Zbog budućih naraštaja, ali i zbog sebe... Da se ne blamiraš više čoveče. Budi faca, podnesi ostavku i izvini se svima nama. Bićeš upamćen kao jedan od retkih ministara koji je hrabro podneo ostavku.

Hey minister Obradovic, leave the kids alone....

Pijani političari i trezne budale

Sveća za Berinu

Jedan život se ugrasio, a nije pošteno ni počeo da živi. Berina Hamidović napustila je ovaj svet zbog ljudske gluposti. Ostaće upamćena kao beba bez matičnog broja, jer usijane političke glave susedne BiH nisu uspele da se dogovore sa mozgom kako da reše pitanje JMBG.

Nisu uspeli da se dogovore oko osnovnog ljudskog prava... Prava na život. Ali se uvek lako dogovore gde će ždrati i gde će piti. Uvek se lako dogovore sa koje štajge će pokupiti društvo, kolika će im biti provizija oko neke sumnjive korupcionaške dilove. Uvek nađu kompromis i oko kolacija, licitacija, švaleracija i ostalih gluposti. A za raju, šta ostane. Raja je uvek tu kada su izbori, kada treba da se dobije podrška za novi mandat, kada treba opet da se lažima ispira mozak naroda.

A kada raji i jednom nedužnom detetu, koje je imalo šanse da hoda po ovom svetu, treba jedan običan broj... Onda se dotične persone prave blesave.

Već danima u celoj BiH traju protesti zbog ove glupe birokratije. Političari se prave ludi. Gde ste gospodo sada, kada je ugašen jedan tek započeo život. Bosna i Hercegovina je ostala bez jednog dečjeg osmeha. Možda je Berina mogla biti lekarka, možda i učiteljica, možda i sportiskinja. Možda...

Ostaje samo da nagađamo. Ostaje šutnja i sumnja u pravdu. Zar treba još neko dete da umre da bi se kreteni političarski prizvali pameti? Zar treba opet potoci suza zbog gluposti da tu ulicama Sarajeva?

Zar Vam nije bilo dosta političari krvavih ubijanja dece u ratu, pa ste sada počeli birokratska ubistva dece u miru....

Kao da ste pijani, a trezne budale, vaši sledbenici vas podržavaju. Dokle god na zemlji bude bilo pijanih političara koji su opijeni svojom bahatošću, biće i treznih budala koji će ih za šaku para slediti i odobravati njihove gluposti.

Ali to malu Berinu neće vratiti. Ona je otišla u večnost. Ona je postala deo sećanja svih nas koji smo realni, koji imamo dušu i koji želimo budućnost.


I ja sam za JMBG. Jedinstvena Mogućnost Budućnosti Građana.

Počivaj u miru mali anđele... Mi ćemo završiti ono što smo započeli.

Podrška iz Srbije. Jer ovo je zemlja za svu našu decu... Svi smo mi nečije dete... I dete u nama uvek živi.