Paket zaboravljene ljubavi

Kao i svakog radnog dana, kod kuće me je dočekao čaj oko pola 5 (da se ne pravim baš Englez). Pošto u to vreme uvek stignem kući pogledam rezultat svog dnevnog rada, a to su Vesti na lokalnoj TV. I tako svaki dan... Čovek bi rekao čista monotonija. Međutim, to popodne nešto je pretilo da poremeti bioritam mojih životnih taktova. 

Nakon čaja, tog junskog popodneva, čuh zvuk zvona na interfonu. Fina melodija da poremeti dotadašnji monotoni svakodnevni mir. 

- Izvinite, imam pošiljku za Vas, reče mi već pomalo umornim glasom kurir iz City expressa. Pošto sam po prirodi pomalo zaboravan počeh da prebiram po sećanju šta sam to naručio iz mnogih kataloga koji su mi nemilice stizali na kućnu adresu. Pustih ga unutra.

- Imate paket iz Beograda.

- Koliko to košta?- pitah, već se pripremajući da izvadim novac iz novčanika. 

- Račun je regulisan. potpišite ovde. - odgovori dostavljač naručenih, a u mom slučaju izgubljenih ili zaboravljenih paketa.

Začudo, nije me vukla znatiželja da odmah otvorim paket. Verovatno zato što sa ili bio toliko zbunjen ... ili uplašen... ili jedno i drugo. Međutim, nakon pola sata počeo sam da sumnjam, svaki pogled bio je uperen u ugao sobe gde sam ostavio paket. Ona radoznalost, zbog koje i radim posao novinara, počela je u meni da ključa. 

Dohvatih hitro skalpel sa radnog stola koji je postao već sastavni rekvizit pored olovaka i beležnica. 

Prilikom otvaranja primetih neke uredno spakovane i popisane predmete. Magnet za frižider u obliku slova I, još jedan magnet u obliku Vodolije, horoskopskog znaka, ručnog sata, knjige čiji naslov i autor su najmanje bitni za ovu priču... Sve te stvari su mi se činile poznatim, ali znam da nisu bile namenjene meni... 

Počeh da prebiram po sećanju... 

Vodolija, slovo I, knjiga, Šolja za čaj... Da to nisu bile stvari koje sam ja sebi naručio... Odjednom se sećanje zaustavi na 2006. Da to su stvari iz perioda zaboravljene ljubavi. To su stvari koje su nas bar pogledom ili dodirom i sećanjem nas vezivale... Iako se ljubav ugasila... Da, to je taj paket, paket zaboravljene ljubavi.

Odjednom prostor oko mene počeo je da se pretvara u zvuke i mirise sećanja te zime 2006/2007. Čak se i miris te moka kafe iz kafea "Grinet" kod Beograđanke počeo osećati u mojoj sobi... U paketu zaboravljene ljubavi beče i salveta koja je umrljana moka kafom na kojoj je pisao moj tadašnji broj mobilnog telefona... Čitav inventar tog dela mog života. 

Pitanja u glavi počela su da se roje. Zašto sada?

Da li postoji neki razlog? 

U čemu je stvar?

kako da stupim u kontakt sa tom osobom?

Zaboravljena ljubav, odjednom, opet postaje deo mog života, a do pre samo nekoliko trenutaka ta osoba bila je sastvani deo zaborava u nekom ćoravom sokaku moga zaborava....

Odlučih da stvari isteram na čistinu i da ovim redovima objasnim i sebi ali i mom razumu o čemu se radi.

..................................

Oduvek sam bio romantik, verovao u ljubav i ideale. Često sam bio povređen, ali sam i dalje istrajavao na svojim idealima. Tragao sam za pravom osobom. I dalje tragam. Ova ljubav bio je samo pokušaj idealnog, a zapravo je sve suprotno od toga. Paket me je vratio u jedno turbulentno vreme, u vreme kada sam davao, verovao, trudio se, ali sve oko pogrešne osobe. Neka ovaj roman koji pišem bude opomena i nauk da budete bar oprezni kome dajete sebe, svoje srce, svoje vreme, misli i na kraju, svoj život... Lavina emocija daje mi snagu da istrajem u ovom pisanju...

NASTAVAK SLEDI....

Odlomak iz mog prvog romana: Paket zaboravljene ljubavi