Ovih dana primećujem da mi pogled često odluta ka vitrini u kojoj mi stoje koferi. Prosto mi nešto ne da mira. To je znak da me kilometri zovu.
Volim da putujem, to sam i u ranijim tekstovima na ovom blogu napisao, pa se ovom prilikom neću ponavljati. Putovanja daju smisao mom životu, dodatno me inspirišu i pune nekom pozitivnom energijom. Međutim, ja sam uvek spreman za putovanja. U toj vitrini, koju sam malopre pomenuo, stoji jedan kofer u kome su nužne stvari, jer uvek treba biti spreman. Nekoliko puta mi se desilo da mi iskrsne neko putovanje danas za sutra, pa mi je celo popodne i veče prošlo u pakovanju stvari. Zato sam rešio da stvar više ne prepuštam slučaju. Tu su one najbitnije stvari, koje uvek kupim u duplikatu... Da se nađe... Stvari poput lične kozmetike, donjeg veša i nekih ostalih neophodnih sitnica. Tako da jedino što spakujem je odeća koja, svakako, zavisi od godišnjeg doba i vremenskih uslova tih dana.
Obavezno pokupim na internetu osnovne informacije o mestu ili regiji u koju idem, proguglam po forumima da vidim iskustva drugih ljudi koji su već bili na toj destinaciji, kako bi bio upoznat sa nekim tips&tricks podacima o mom cilju putovanja.
Volim iznenadna putovanja, ali su mi drage i agencijske kombinacije. Svakako, informisanje o destinaciji za koju sam se odlučio je više nego poželjno. Treba znati kakvi su običaji u tom kraju, malo se raspitati o cenama, jelima koja su karakteristična za tu oblast, kao i o vremenskim uslovima koji se predviđaju za vreme boravka na putovanju.
Svi oni koji koriste kartice za bankomat (kao što je to samnom slučaj) treba da se raspitaju koje banke postoje u tom gradu u koji putuju i da se, kada dobiju tu informaciju, kod svoje banke raspitaju koja banka od tih uzima najmanju proviziju prilikom podizanja novca na bankomatu.
Meni je, kao korisniku interneta, novinaru i blogeru, bitno da hotel ili vila u kojoj odsedam, ima WiFi pristup internetu, pošto volim da utiske sa putovanja odmah podelim sa svojim prijateljima na fejsu ili twitteru.
Sa sobom, svakako, ponesite dobar foto aparat (pritom ne mislim na one telefonske). Svaka uspomena sa putovanja zabeležena na dobroj fotografiji, duže će trajati.
E, sada, verovatno se mnogi pitaju: kako sve to finansijski isplaniram? Moj odgovor je: Lako. Gde god mogu ja uštedim, imam i jednu lepu kasicu prasicu u koju stavljam sitan novac. Tokom 2013. godine sam sakupio oko 11 hiljada dinara sitnog kovanog novca. Nije mala stvar. A i neke, meni omiljene, agencije su mi omogućile plaćanje putovanja u ratama. Tu su i first minute i last minute ponude, gde je znatno jeftinija cena aranžmana.
Ja sam već isplanirao neka putovanja, krećem ove nedelje i na časove španskog jezika, tako da sam već uveliko u planiranju svojih avantura. Da li ste vi odlučili gde ćete ovog proleća i leta otići da malo odmorite dušu i telo?
Niste?
Mislite o tome, vreme je :)
No comments:
Post a Comment