Već nekoliko meseci pratim polemiku koja se odvija na raznim blogovima, radiju i televiziji o tome da treba čuvati naše pismo i da je ćirilica "ugrožena" u Srbiji.
Tu se obično jave predstavnici istinskih "patriJota" i "srBskih" nacionalista koji kažu da treba zabraniti latinicu i da je to katoličko, hrvatsko ili ne znam još čije pismo. A onda pređu na veličanje Ratka, Čiče i ostalih kvazi "patriJota", uz govor mržnje prema svakom ko nije njihove vere i nacije.
A tu se jave i predstavnici "domoljuba" i "dragovoljaca" iz domovinskog rata koji, sa druge strane, veličaju Thompsona, JadrankU (sa velikim U) Kosor i Antu (bilo Pavelića ili Gotovinu) koji pak brane ovo drugo "svoje" pismo i takođe puni mržnje prema svakom ko nije njihove vere i nacije.
Mudri i učeni ljudi darovali su pismo ljudima za lakšu komunikaciju, bolje sporazumevanje i razumevanje. Dakle, za plemenite stvari. Postoji puno jezika na svetu i puno pisama, a na njima je najlepša reč LJUBAV...
To je nešto što je u svkom jeziku, na svakom pismu, nešto što izaziva lepa osećanja. Postoji još reči koje u meni, ali ja mislim i u vama izazivaju lepa osećanja: SREĆA, RADOST, OSMEH, PLEMENITOST, HUMANOST....
Mogao bih još da nabrajam, ali već me aparat za filter kafu opominje da će uskoro biti gotova kafa. :)
Samo hoću još da dodam da treba pisati o lepim stvarima, o lepim mestima, treba širiti ljubav i sreću među ljudima, a da li pišemo ćirilicom ili latinicom, sasvim je nebitno. Bitna je namera i bitno je da to što pišete, pišete iz dubine svoje duše i da ste pri tom iskreni.
Jer dobro se dobrim vraća, a to dobro nam u današnjem svetu jako nedostaje.....
A za kraj ovog mog teksta, malo muzike iz nekih davnih, lepših vremena, u koje nas vraća meni draga i omiljena Ljilja Nikolovska i grupa "Magazin"....
Lepo razmisljanje. Pozdrav iz Beograda. Natasa
ReplyDelete