Tako je malo potrebno za sreću

Koliko puta ste sebi rekli ovu rečenicu iz naslova?
Ja to često sebi govorim.

Ali, neki događaji oko mene mi upravo potvrđuju ovaj aksiom. Poslednji primer desio se pre nekoliko dana kada sam bio svedok bahatosti jednog vozača koji je divljačkom vožnjom povredio jedno mače. Sreća pa je mače samo povređeno, moglo je da izgubi život zbog kretena. Njegovo žalosno i bolno mjaukanje probudilo me je iz popoodnevne dremke, a neki slučajni prolaznici (ja ih ne bi nazvao ljudima, jer da bi bio čovek trebaš imati nečeg ljudskog u sebi) su nemo prolazili ne obazirući se na bolno majukanje.

Kada sam video o čemu se radi uzeo sam malo mače, i prvo pogledao da vidim o kakvoj povredi je reč. Srećom mališa se samo povredio bežeći pred naletom ludaka za volanom tako što je šapicu okrznuo o staklo polomljene flaše, a nije bila neka ozbiljnija povreda.
Oprao sam ranu, dezinfikovao alkoholom i umorao u zavoj. Mače me je gledalo uplašeno... Mislilo je da ću mu nauditi...

Otišao sam do frižidera, otvorio sardinu i pripremio ukusan obrok za malo mače... Nahranio sam mališu.

Strah iz njegovih okica je nestao, u njima se pojavio jak sjaj. Iz njih je sijala sreća.

Upravo sam dokazao aksiom sa početka teksta. Za sreću je tako malo potrebno. Ponekad je i jedna sardina dovoljna...

Mislite o tome...

Kako može neko da naudi ovako malenim stvorenjima???