Život pred nas nameće razne izazove. U trci za što boljom zaradom i boljom pozicijom u društvu, često zaboravljamo da smo ljudi. Ljudi od krvi i mesa, sa osećanjima, ljudi koji znaju i da vole i da se smeju, da se raduju, da tuguju.
Ne, otuđenje je zavladalo ljudima. Mržnja se očitava na mnogim licima. Mnogi mrze, a da ne znaju i zašto mrze.
Protekle dve decenije na ovim prostorima donele su ratove, puno promena, čudnih zbivanja, političkih previranja, stranačkih prepucavanja i jeftine zabave. Sve to da bi smo zaboravili na sebe i druge.
A gde je nestala ljudskost?
Da li se izgubila u moru besmislenih ideja, fraza besposlenih teoretičara ispravnog i u zaboravu običnog čoveka?
Zašto se ne setimo malo da volimo, da razumemo druge, da im pružimo priliku da pokažu svoje stavove?
To nije teško. Pogledajte stvari sa više aspekata, pokušajte da se stavite u kožu drugih, koje možda ne razumete. Da li ste se pitali da li i za Vas imaju razumevanja?
Čitajući ovaj tekst, verovatno ćete reći da postavljam mnogo pitanja. Ali ja vam ih postavljam da biste ih Vi sebi postavljali kada planirate da osuđujete nečije postupke i da nekoga sprečite da iskaže neki svoj stav ili ukaže na svoj položaj. Ili da jednostavno iskaže svoja osećanja.
Negujmo kulturu komunikacije, saslušajmo druge, pokušajmo da razememo svačije stavove. Pokušajte, ništa ne košta, a puno vredi.
Jedno dobro delo možda neće puno promeniti svet, ali može značajno promeniti Vas.
Dok čitate, poslušajte ovu pesmu... Možda vas podseti na to da umete da volite...
No comments:
Post a Comment