Koliko puta ste bili u situaciji da nešto završite, upakujete, ili pripremite, a onda vam sve to padne u vodu zbog jednog telefonskog poziva.
To se meni baš često dešava.
Mnogi ljudi misle da su toliko bitni da rešavaju probleme putem telefona, da mogu da izdaju naloge putem telefona, da preokrenu nešto u svoju korist putem telefonskog poziva.
Verovatno je to nesposobnost tih ljudi da druge ljude pogledaju u oči i da im nešto bitno kažu u oči.. Ili je to možda strah da druge ljude pogledaju u oči jer nikad se nisu susreli sa takvom ozbiljnošću.
Pa i naši ministri u Vladi Srbije. Toliki broj telefonskih sednica, pa čak i kad nema nekog posebnog razloga za to.
Mnogi mladi parovi započinjali su i ljubav preko telefona. A neki su i završavali... A nečija ljubav je tako i funkcionisala... Naravno, preko žice.
Svakako da jedan poziv menja sve. Sve je stvar kulture komunikacije. Nije za džabe Aleksandar Graham Bel izmislio telefon. Da bi ljudima olakšao komunikaciju. Ali, ljudi kao ljudi, zaboravili su gestikulaciju rukama, osmehom, pogledom, pa se polako otuđili jedni od drugih. Svi su nekako povezani, ali u današnje vreme žičanom i bežičnom vezom.
Tehnologija napreduje iz dana u dan... Dobrodošli u wireless dodire, wireless osmehe, wireless sastanke i wireless ljubav.. Jer jedan poziv menja sve.
Mislite o tome. I bar večeras ostavite svoje telefone na punjaču, i okrenite se živoj strani komunikacije :)
No comments:
Post a Comment