Sećanje na školu

Svaki put kada dođe septembar, i kada vidim školska dvorišta puna đaka, setim se perioda kada sam ja bio mali, na to, još uvek, bezbrižno vreme. U to vreme bio je jedan izdavač udžbenika, imali smo samo osnovne, a ne i izborne predmete, školska torba nam je bila mnogo lakša nego današnjim đacima, imali smo prave ocene, a ne cvetiće.

Pa ipak smo postigli nešto u životu. Tada smo imali strahopoštovanje prema učiteljici, naši roditelji su nas ponekad i batinama vaspitavali. Mene je majka samo prvih nedelju dana pratila u školu i onda mi je rekla da sam ja dovoljno veliki da sam idem u školu.

Tada se znalo ko je ko i šta je šta.
Imali smo bezbrižno detinjstvo.

Dan nam je počinjao crtanim filmom u 7.15.

Onda je škola bila tu, naša škola u kojoj smo bezbrižno sticali nova znanja, imali drugare i znali da pravimo prava prijateljstva. Da, ta škola u kojoj su nas svakoga dana čekali nova znanja i novi doživljaji i pustolovine.

Na slici gore je moja škola u koju sam išao od 1. do 8. razreda i za koju me vežu samo lepe uspomene. Od prvog slova do raznih saznanja iz engleskog i srpskog jezika, hemije, fizike, matematike i ostalih predmeta.

Nakon škole, u tom periodu 1. razreda čekalo me je pisanje domaćeg zadatka, i moji roditelji, pogotovo moja majka, mi je tu dosta pomagala. Generalno, tada su roditelji imali više vremena da se posvete svojoj deci.

A uveče, tu je bila emisija Laku noć deco i ponovo crtani film.

Moj omiljeni crtani u to vreme bio je VITEZ KOJA

Nakon toga večera i čaša mleka i na spavanje. Treba se odmoriti za novi dan u školi...

A kada dođe vikend, onda me čeka igranje u parku pored zgrade, i poseban školski program sa sve Opstankom, Diznijevim crtaćima i Metlom bez drške.

Nekako se bezbrižno živelo u to vreme. Bilo je puno smeha, radosti, druženja. Nije bilo Američkih rvača, Facebooka, pornografije na TV-u. Nije bilo mobilnih telefona, da bi majke zvale svoju decu u sred časa da vide gde su. Bilo je više poverenja između dece i roditelja.

Sadašnja deca nemaju priliku da žive na ovaj način na koji smo mi živeli u to neko bezbrižno vreme.

Ko zna zašto je to tako???

Verovatno svako vreme ima svoje breme.