10 September 2011

Zlobnika je uvek bilo i biće. To samo oslikava njihovo nezadovoljstvo sopstvenim životom...


Oduvek sam nailazio na takve ljude.
Radim javni posao i uvek sam na udaru kritike. Znam da ne može svakom da se dopadne to što radite i da ćete uvek imati i pristalice i protivnike vašeg rada. Ali ljude koji vređaju, ponižavaju i nipodaštavaju nisam nekada mogao da razumem.

U početku sam bivao povređen, preispitivao sebe, Pitao sam sebe gde sam pogrešio. Iskreni i pravi prijatelji su mi pričali da ne obraćam pažnju, ali ih nisam slušao. Sve do jednog dana kada sam, zbog jedne osobe koja nije ni vredna spomena, bio toliko pogođen i iznerviran da sam dobio lupanje srca.

U tom trenutku sam zapitao sebe: Peđa, da li je bilo ko vredan i jedne jedine tvoje ganglije, a kamoli živca?

Okrenuo sam drugi list i prestao da obraćam pažnju na takve ljude. I dalje sam, s vremena na vreme, bio glavna tema trač partija i ogovaranja zlobnih ljudi. Onda sam, po prirodi svog posla, počeo da analiziram i informišem se o takvim pojedincima i dotičnim personama.

Uvideo sam da su to duboko iskompleksirane osobe, neostvarene u svom životu, žrtve svojih sopstvenih neostvarenih snova. Zloba u takvim osobama ne dozvoljava da razumno i ljudski razmišljaju, nego ogovaraju druge i rugaju se na neke nedostatke ili na nečiji način hodanja, oblačenja, izražavanja, porekla ili nekih drugih stvari.

A ne vide svoju bruku i sramotu, svoju mizeriju od života, svoje komplekse koji im iz očiju vire. Jer ipak, oči su ogledalo duše.

Tada sam rekao sebi: Peđa, budi srećan što te takvi olajavaju, pljuju. U tome je tvoj kvalitet i kvalitet svih ostalih ljudi koji su u sličnoj situaciji. Ne valja kada te takvi hvale.

Od toga dana, uživam u životu, radim svoj posao, družim se sa dragim i kvalitetnilm ljudima, posvećujem vreme pravim prijateljima, drugaricama i drugovima i dragoj rodbini.

Živim život punim plućima i pun sam pozitivne energije.

I uvek kada naiđem na jadne ljude pune kompleksa koji olajavaju druge, samo kažem: PSI I KUJE LAJU DOK KARAVANI PROLAZE I IDU KA SVOM CILJU.





Ja polako idem ka svom cilju i lepo mi je. Uz sebe imam prave ljude, okružen sam pozitivnom energijom... Zato svakome ko je u sličnoj, gore opisanoj situaciji kažem: Osmeh na lice. Sve je prolazno, samo dela dobrih ljudi ostaju.
 :)


I za kraj, jedna lepa pesma... :) Uživajte i vi koji me volite, a vi ostali, o kojima sam ovde pisao, i vama želim sve najbolje i od srca želim da pronađete sreću :)






No comments:

Post a Comment